Bezbednost dece u saobraćaju

Zbog bicikla smo zdraviji, veseliji, brže stižemo tamo gde želimo, imamo vetar u kosi i slobodu u nogama! A da li smo i bezbedniji? Možemo da radimo na tome da budemo. Pešaci i biciklisti su ranjive grupe učesnika u saobraćaju i zato je veoma važno da naučimo šta treba da radimo i na šta da obratimo pažnju kako bismo bili bezbedniji i kako bi nam vožnja bila udobnija i bez stresa. Pre nego što krenemo u vožnju treba da proverimo da li nam je bicikl u ispravnom stanju. Šta to tačno bicikl treba da ima i kako da proverimo da li je ispravan, saznajte u videu.

Izuzetno je važno da vozimo tehnički ispravan bicikl. Ako nam je bicikl ispravan, onda ne može da nas iznenadi čudnim ponašanjem, kao na primer da ne koči kada pritisnemo kočnicu.

Šta tehnički ispravan bicikl treba da ima (checklista):

Drugi učesnici u saobraćaju najbolje vide bicikliste kada smo pravilno osvetljeni – kada napred imamo belo svetlo, a nazad crveno.  Gde je mesto biciklistima u gradu, kuda je bezbedno da se vozi? U Novom Sadu imamo dve vrste “puta” koji su namenjeni samo biciklistima. To su biciklističke staze i trake. U čemu je razlika, pitaš se? Saznaj u videu!

Biciklistička traka se nalazi na kolovozu i obeležena je drugačijom bojom (crvenom, zelenom) i isprekidanim belim linijama. Na početku biciklističke trake uvek stoji i znak, kako bi i biciklisti i vozači automobila znali da treba da dele put.

Biciklistička staza nije na kolovozu, već se najčešće nalazi uz trotoar. Nekad je odvojena i od kolovoza i od pešačke staze.  Biciklistička staza se vodi kao put i zato je uvek dvosmerna, osim ako to nije posebno naznačeno. Jednosmernu biciklističku stazu možete da prepoznate po strelici na stazi. Ako nema ni biciklističke staze, a ni trake, biciklisti koji imaju više od 12 godina treba da voze po kolovozu. A kako se pravilno vozi bicikl u saobraćaju?

Kada prilaziš raskrsnici, uspori, bez obzira da li je upaljeno zeleno svetlo za prelazak. Pre nego što počneš sa prelaženjem ulice, dobro pogledaj levo i desno da li prilazi neki automobil. Najbolje bi bilo da sa vozačem automobila uspostaviš kontakt očima, da bi se uverio/la da te je ta osoba primetila. Kao što već sigurno znaš, vozači automobila često mogu da skrenu udesno, čak i kada je njima crveno svetlo, a pešacima i biciklistima zeleno. Zbog toga može da dođe do neprijatnih situacija, pa čak i povreda. Zato je veoma važno biti oprezan na raskrsnicama i biti spreman/na da reaguješ na vreme i zato predlažemo da se na raskrsnicama brzina kretanja uspori.

Ako voziš bicikl kolovozom i nailaziš na raskrsnicu, ponašaj se kao automobil. Da bi prešao/la raskrsnicu sačekaj da se upali zeleno svetlo. Stani u onu kolovoznu traku koja je namenjena tvom pravcu kretanja (u levu traku ako skrećeš levo, srednju ako ideš pravo i samo ta traka vodi pravo, u desnu ako želiš da skreneš desno ili ideš pravo).

Kada god planiraš da skreneš ili zaobiđeš drugog biciklistu ili parkiran automobil, obavezno pre skretanja pokaži rukom kuda želiš da se krećeš. Tako će i drugi učesnici u saobraćaju znati koja je tvoja namera i biće pažljiviji. Ako nisi u potpunosti siguran/na da se nećeš zateturati kada pokazuješ smer kretanja rukom, vežbaj pokazivanje negde gde nema saobraćaja, gde je bezbedno. Šta misliš, da li možeš da voziš bajs gde god poželiš? Saznaj u videu kuda smeš da se voziš u zavisnosti od toga koliko imaš godina.

Da ponovimo:

Naredna tema je veličina bicikla – najbezbedniji smo kada vozimo bicikl koji nam je taman. Ali kako da znamo da je taman?

Kada određujemo da li nam bicikl odgovara po veličini, treba da gledamo veličine točkova i rama. Pravilo je da, kada je pedala u skroz donjem položaju, noga bude ispružena (a ne savijena).  A ako još uvek niste sasvim samostalni kada biciklirate, već se vozite zajedno sa roditeljima na jednom biciklu, važno je da li ćete sedeti ispred roditelja ili iza.

Na prednjem dečijem sedištu mogu da sede deca koja imaju do 15 kg, a na zadnjem deca do 22 kg. To znači da bi mlađa deca trebalo da sede na prednjem sedištu, a starija na zadnjem.

Kako biciklom uzbrdo i nizbrdo? Pitate li se šta će nam uopšte ova lekcija u Novom Sadu? Jeste da je naš grad izuzetno ravan, pa je moguće da nikada nećete ni naići na uzbrdicu, ali ako odlučite da idete na kej, na Šodroš, preko Duge, na Frušku goru ili možda negde gde ni mi još nismo zašli, sigurno ćete naići na brdašce.

Kada vozimo uzbrdo ili nizbrdo treba prilagoditi brzinu – kada idemo uzbrdo, postepeno treba da smanjujemo brzinu do one na kojoj nam je prijatno da pedalamo. Kada idemo nizbrdo, treba pomalo da kočimo zadnjom kočnicom (nikako ne prednjom da se ne bismo prevrnuli preko bicikla unapred) kako ne bismo izgubili kontrolu nad biciklom. Kako da pravilno zavežemo bicikl i smanjimo štanse da nam ga neko ukrade?

“Neko mi je ukrao biciklO, jer ga nisam dobro vez’o lancOm!” Ovaj stih, iako gramatički nepravilan, praktično je izuzetno tačan.

Koje vrste bicikala postoje?

Da ponovimo: Za svaku namenu postoji odgovarajuća vrsta bicikla. Postoje bicikli namenjeni vožnji po planini, odnosno neravnom terenu, gradski bicikli, bicikli za sport i rekreaciju, za putovanje na duže staze, kao i hibridi, odnosno “mešavine” ovih tipova. Kada kupuješ novi bicikl, najbolje bi bilo da prodavcu kažeš po kakvim terenima želiš da ga voziš, kako bi mogao da ti pokaže odgovarajuće bicikle.

Najvažnija pravila i savete o bezbednom bicikiranju možeš da nađeš na brošuri koju smo spremili specijalno za tebe! Ako ne vidiš brošuru lepo, klikni OVDE da je skineš.

Sada znaš sve što treba kako bi bezbedno biciklirao/la ulicama našeg grada! Možeš i da napraviš igru, pa da proveriš znanje i svojih roditelja i drugara, kako biste svi zajedno utvrdili pravila o bezbednom bicikliranju.