Članovi NSBI i UZB posetili udruženje Biciklo.me iz Podgorice

Krajem prošle nedelje posetili smo kolege iz Podgoričkog udruženja Biciklo.me, kako bi razmenili utiske i primere u razvoju biciklističke infrastrukture i saobraćaja između Novog Sada i Podgorice. U petak smo prisustvovali Podgoričkoj kritičnoj masi i provozali se sa oko 50 biciklista ulicama Podgorice.

Podgorica kao glavni grad Crne Gore sa oko 230.000 stanovnika ima svega 1% biciklista u saobraćaju, dok je procenat motornih vozila oko 70%. Ovakva raspodela saobraćaja je veoma poražavajuća, uzimajući u obzir da je Podgorica ravan i relativno mali grad i da bi se sva putovanja mogla obaviti javnim prevozom, pešačenjem i biciklom. Međutim, iako postoje napori gradskih vlasti da se stanje poboljša, glavni razlog lošeg stanja saobraćaja jeste mentalitet ljudi. Posebno nas je zatekla informacija da svaka porodica ima dva ili više automobila, a da velik broj porodica ima i više od 4 automobila. Ovoliki broj automobila definitivno nije održiv.

Međutim i pored velikog broja automobila, gradske vlasti pokušavaju da u saradnji sa kolegama iz udruženja Biciklo.me koliko toliko unaprede biciklistički saobraćaj i infrastrukturu. U prilog tome govore podaci da Podgorica ima oko 23 kilometara biciklističkih staza. Takođe, planira se i zatvaranje užeg centra grada za motorni saobraćaj, dok su neke ulice u strogom centru već uveliko pešačke zone.

I pored izraženog motornog saobraćaja, Podgorica je prvi grad sa ovih prostora koji je učinio nešto neverovatno i ljudima sa naših prostora neshvatljivo – oduzeli su saobraćajnu traku od automobila da bi napravili biciklističku stazu. Ovakav poduhvat je za pretežno automobilsku sredinu prilično velik i hrabar.

Tokom posete Podgorici, sastali smo se sa zamenikom gradonačelnika ovog grada, Lukom Rakčevićem i razmenili smo dobre primere iz Novog Sada, kao što su dvosmerno kretanje biciklista jednosmernim ulicama, izgradnja novih biciklističkih staza, unapređenje postojećih, izgradnja parkinga za bicikle, obeležavanje prelaza staze crvenom bojom, kretanje biciklista pešačkom zonom i slično.

Subota je bila rezervisana za obilazak grada, naravno biciklima, gde smo i videli nove staze koje su pravljene na kolovozu. Jedan od interesantnih primera nam je bio i pešačko-biciklistički most. Iako potrebna infrastruktura, ovaj most možemo reći nije baš izveden najbolje. Pre svega, zaista ne spaja ništa i prilično mali broj ljudi, kako pešaka tako i biciklista ga zapravo i koristi. Sa druge strane, biciklistička staza se nalazi sa obe strane mosta uz ogradu, što nije idealno rešenje uzimajući u obzir nekoliko faktora. Pre svega, logično je da će pešaci želeti da dođu do ograde, kako bi imali bolji i lepši pogled na reku i okolinu. Sa druge strane, prilično je neprijatno voziti bicikl uz predmete kao što su zidovi pa i ograde, jer postoji strah da ne zakačite ogradu pedalama ili kormanom i padnete. Iz tih razloga logičnije je da se biciklistička staza našla na sredini mosta, a pešačke uz ogradu. Međutim, verujemo da je moguće ispraviti ovu grešku, obzirom da je staza obeležena farbom na istoj površini i da se lako linije mogu nakon skidanja ponovo iscrtati, ali ovaj put drugačije i smislenije.

Tokom cele posete nismo mogli da se primetimo prilično visoke ivičnjake na prelazima biciklističkih staza preko kolovoza. Primetno je da su ivičnjaci u Podgorici prilično popularni. Iako su skidani na nekim mestima, prvenstveno za potrebe pešaka, to ipak nije rađeno na biciklističkim stazama.

Još jedan od neverovatnih primera nam je i nov postavljen semafor na sred biciklističke staze, koji svojim obimom i konstrukcijom u potpunosti prekriva biciklističku stazu i otežava kretanje biciklista.

Jedna od interesantnih rešenja svakako jeste i privremena zabrana saobraćaja, koja se odnosi na Ulicu Slobode. U ovoj ulici koja u budućnosti treba da postane pešačka zona, zabranjen je motorni saobraćaj svakog dana od 17 do 5 časova narednog jutra, i tada se ulica pretvara u pravi korzo. Ovakva praksa bi se u Novom Sadu mogla sprovesti u zonama škola tokom perioda jutarnjih i poslepodnevnih smena, kada ulice oko škola u gradu postaju neupotrebljive zbog parkiranih automobila i roditelja koji čekaju da preuzmu decu. Rešenje bi osim zabrane saobraćaja trebalo da obuhvati i alternativu, odnosno mogućnost da roditelji biciklom ili autobusom dovedu decu u školu.

Jedan od većih problema u Podgorici svakako jeste prekomeran broj automobila koji uzrokuje nepropisno parkiranje. Gde god se okrenete, videćete automobilie parkirane u desnoj traci, pa i u levoj, na trotoarima, biciklističkim stazama, zelenim površinama, međublokovskim površinama. Čak su i neke zelene površine nelegalno nasute peskom ili šljunkom kako bi se lakše automobili mogli parkirati, a da bi se do njih došlo, neretko je potrebno kolima preći preko trotoara ili biciklističke staze čime se ugrožava i bezbednost pešaka i biciklista.

I pored loših primera, kroz razgovor sa ljudima iz gradskih institucija primetna je želja za unapređenjem biciklističke infrastrukture i saobraćaja. Međutim, primetna je spora promena, a da bi se grad promenio za ljude a ne za automobile, neophodno je preduzimati brze, privremene i radikalne odnosno hrabre poteze koji će ulice dizajnirati za potrebe ljudi dajući prioritet pešacima, biciklistima i javnom prevozu u mesto individualnim automobilima.