Preminuo biciklista koji je oboren na Telepu u Novom Sadu

Biciklista B. Đ. (42) preminuo je jutros u Kliničkom centru Vojvodine od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi u utorak u novosadskom naselju Telep. Kako se sumnja, biciklistu je oko 16 časova u ulici Senteleki Kornela udario automobil kojim je upravljao mladić star 20 godina. Prema nezvaničnim informacijama, biciklista je sa teškim telesnim povredama opasnim po život prebačen u Urgentni centar KCV-a, ali je, uprkos naporima medicinskog osoblja, preminuo. Protiv vozača će policija podneti krivičnu prijavu zbog krivičnog dela protiv bezbednosti saobraćaja.

Znakovi i ograničenja nisu dovoljni za bezbednost biciklista

Ulica Senteleki Kornela nalazi se u novosadskom naselju Telep i deo je zone 30, a segment pored OŠ Jožef Atila je označen i kao zona škole 00-24, što znači da je brzina vozila ograničena na 30 km/h i da vozači treba da obrate posebnu pažnju na decu, pešake ali i bicikliste. Nesreća se dogodila oko 16 časova, u periodu pojačanog saobraćaja, kada su i pešaci i biciklisti na ulici prisutniji.

Ovaj slučaj jasno pokazuje da postavljanje saobraćajne signalizacije samo po sebi nije dovoljno. Ulica nema dodatne mere fizičkog smanjenja brzine, kao što su ležeći policajci, suženja kolovoza (poznate šikane) ili ostrva za pešake, a preglednost kolovoza može biti smanjena parkiranim vozilima i drugim vizuelnim preprekama.

Institucije često reaguju tek nakon tragedija, dok bi aktivni nadzor, redizajn ulice i preventivne mere mogli značajno smanjiti rizik. Postavljanje znakova mora biti praćeno stvarnim rešenjima koja omogućavaju da svako ko koristi ulicu — pešak, đak ili biciklista — bude zaštićen.

Zone 30, usporenog saobraćaja i zone škole treba da budu bezbedne za bicikliste?!?

U svetu, pa i u Srbiji retko se može naići na praksu projektovanja odvojenih biciklističkih staza od kolovoza, kada su u pitanju zone u kojima se usporava saobraćaj (a to su zone 30, zone škole i zone usporenog saobraćaja, dok u ove kategorije u mnogim zemljama Evrope spadaju i zone biciklističkih ulica). Međutim, da bi zone sa usporenim saobraćajem zaista bile bezbednije kako za pešake tako i za bicikliste, postavljanje samo saobraćajne signalizacije nije rešenje.

Neophodno je da se u tim zonama planira potpuni redizajn ulice koji podrazumeva izgradnju saobraćajnica i tehničkih rešenja koja će zaista usporiti saobraćaj. Ta tehnička rešenja najčešće se ogledaju u uzdignutim platformama na pešačkim prelazima ili uzdignute platforme na celim raskrsnicama, izgradnja šikana i ostrva koja usporavaju motorni saobraćaj a daju prednost pešacima i biciklistima. Međutim, ovakva građevinska intervencija izostaje u 90% slučajeva, a rezultat su povećan broj saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju oni najranjiviji – pešaci, deca, stariji, osobe sa invaliditetom i biciklisti.

Vozači ne obraćaju pažnju na bicikliste

Vrlo često možemo čuti komentare u kojima su biciklisti, a neretko i pešaci, glavni krivci. Ovakav narativ najčešće dolazi od vozača motornih vozila. Donekle možemo razumeti njihovu frustraciju kada im biciklisti izlete na prelaz odnosno put velikim brzinama. Međutim, u zonama sa usporenim saobraćajem ovakav narativ pada u vodu, a u 99% slučajeva krivica je na vozačima motornih vozila. Upravo su ovo zone u kojima se biciklisti trebaju osećati najbezbednije, a vozači poštovati njihovo kretanje.

Prema podacima iz MUP-a najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju biciklisti upravo je sustizanje, odnosno neprilagođena brzina motornog vozila prilikom preticanja bicikliste kao i neprilagođeno rastojanje prilikom preticanja. Novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja planirano je uvođenje obaveznog rastojanja prilikom preticanja biciklista, što će naravno uz adekvatne kontrole od strane saobraćajne policije, povećati bezbednost biciklista. Srbija je na ove izmene i novine u zakonu koje štite bicikliste čekala nekoliko decenija, obzirom da u Evropi i svetu ove odredbe postoje već nekoliko desetina godina.

Izmene ZOBS-a povećavaju bezbednost biciklista

Novi Zakon trebao bi da prepozna i novu zonu: biciklističku ulicu. No, bez adekvatnog redizajna saobraćajnica, zone biciklističkih ulica neće biti ništa drugo nego još jedna ulica u kojoj su biciklisti glineni golubovi na putu.

Izvor/Naslovna fotografija: Razglas News