Kritična masa: “Kuda dalje?”

Iako sa razvijenom biciklističkom infrastrukturom, novosadski biciklisti se ipak suočavaju sa raznim problemima, od pešaka na biciklističkim stazama, preko parkiranih automobila pa sve do nedostatka biciklističkih staza u gradu i prekidom mreže biciklističke infrastrukture.

Jedan takav mogli bismo reći prilično velik problem u nedostatku infrastrukture i prekidu mreže biciklističkih staza primetan je decenijama u nazad u širem centru grada. Ovo se prvenstveno odnosi na Ulice Jovana Subotića, Kisačku, Šafarikovu, Bulevar Mihajla Pupina i Temerinsku. Ovaj potez ulica predstavlja koridor koji spaja centar grada sa naseljima Podbara, Salajka te dalje sa Klisom. Međutim, pomenute ulice u užem centru grada nemaju ni metar biciklističke staze. Biciklisti koji se odluče da dođu u centar grada ili im je to samo usputna tačka do drugih delova grada poput Limana ili Grbavice radije biraju dužu putanju preko keja ili rizikuju da dobiju kaznu prolazeći kroz pešačku zonu jer baš nju vide kao jedino bezbedno mesto za svoje kretanje – iako je zabranjena za bicikliste.

Sa druge strane, ukoliko se biciklisti pak odluče za kraću rutu kroz Temerinsku ili Jovana Subotića i Šafarikovu, nije baš izvesno da će im putovanje biti ugodno. Usled nedostatka biciklističke infrastrukture sa izuzetno velikim intenzitetom motornog saobraćaja, ove ulice predstavljaju veoma nehumano mesto ne samo za boravak već i za kretanje kroz njih. Zato ih biciklisti i zaobilaze u širokom luku.

Dugogodišnje planiranje u ovim ulicama u fokus stavlja motorni saobraćaj postavljajući prioritet za individualna motorna vozila, dok su pešaci i biciklisti apsolutno u drugom planu. Tako planiranje urbanih sredina, posebno u užem centru grada stvara nepovoljne uslove za kretanje najugroženijih učesnika u saobraćaju – pešaka, biciklista, dece i osoba sa invaliditetom. 

Iako intenzivan motorni saobraćaj kroz pomenute ulice ima prioritet, zasigurno je da bi se rekonstrukcijom ovih ulica i izgradnjom adekvatne i bezbedne biciklističke infrastrukture saobraćajne gužve smanjile odnosno saobraćaj rasteretio a samim tim i mnogobrojna zagađenja koja motorni saobraćaj uzrokuje, kao što su zagađenje vazduha, zagađenje bukom i česticama prašine.

Ukoliko ulice u urbanim sredinama planiramo za motorni saobraćaj, izvesno je da će građani birati automobil kao prevozno sredstvo. Više automobila znači i više saobraćajnih gužvi, duže vreme putovanja, veći stres i zagađenje. Izgradnjom adekvatne i bezbedne biciklističke infrastrukture i davanjem prednosti biciklistima u odnosu na motorni saobraćaj kao i favorizacijom bicikla kao prevoznog sredstva, smanjuju se saobraćajne gužve, a time se smanjuje i zagađenje, kraće je vreme putovanja do željenog odredišta, grad je čistiji a bicikl kao prevozno sredstvo čak utiče i na povećanje hormona sreće što direktno utiče na rast pozitivne energije i smanjenje stresa među ljudima.

Kao i uvek okupljanje je u Limanskom parku na Subinom platou, odakle laganim tempom izlazimo na raskrsnicu Narodnog fronta i Šekspirove, te se dalje krećemo Ulicama Narodnog fronta, Ive Andrića, Cara Dušana, Hajduk Veljkovom, Bulevarom kralja Petra I, Kisačkom, Temerinskom, Put šajkaškog odreda, Bajči Žilinskog, Beogradski kej, Kej žrtava Racije sa završetkom na platou kod spomenika Porodica.

Događaj je podržan od strane Omladinskog saveza udruženja OPENS i Kancelarije za mlade Grada Novog Sada.

Prijavi se na Facebook događaj: https://fb.me/e/1cfNXrqDL

Autorka grafika: Anđela Stupar