Zašto projekat Jadar ne sme biti od strateškog značaja za EU?

Evropska unija je nedavno uvrstila projekat eksploatacije litijuma u dolini Jadra u Srbiji na listu strateških projekata izvan EU, u okviru svoje inicijative za obezbeđivanje kritičnih sirovina potrebnih za zelenu tranziciju. Kao biciklističko udruženje koje se zalaže za održivu urbanu mobilnost, zaštitu prirode i društveno odgovorno upravljanje resursima, smatramo da je ovakva odluka ne samo moralno problematična, već i suštinski u suprotnosti sa temeljnim vrednostima i zakonodavstvom EU.

Zelena tranzicija ne može počivati na ekološkom kolonijalizmu

Litijum je svakako važan za proizvodnju baterija za električna vozila i obnovljive izvore energije, ali se postavlja pitanje: po koju cenu? Projekat Jadar bi podrazumevao masovno uništavanje prirodnih ekosistema, zagađenje reka, vazduha i zemljišta u jednom od najplodnijih regiona Srbije. Ako EU svoju zelenu agendu sprovodi tako što podržava destruktivne projekte van svojih granica – tamo gde su zakoni slabiji, građani siromašniji, a otpor lakše potisnut uz pomoć korumpiranog režima – onda to nije zelena tranzicija, već ekološki kolonijalizam.

Srbija nije “spoljni lager sirovina” za EU

Stavljanje projekta Jadar na listu strateških interesa šalje poruku da je Srbija prostor za eksploataciju resursa, bez obzira na volju njenih građana. Preko 100.000 ljudi je potpisalo peticiju protiv ovog projekta. Više lokalnih zajednica je proglasilo svoje teritorije “zonama bez rudarstva”. Ignorisanje tog otpora ne samo da ugrožava demokratski proces u Srbiji, već podriva kredibilitet EU kao partnera koji navodno poštuje ljudska prava, vladavinu prava i uključivanje zajednica u donošenje odluka.

U suprotnosti sa principima EU o zaštiti životne sredine i održive urbane mobilnosti

Evropska unija se zakonski obavezala na Evropski zeleni dogovor, koji podrazumeva očuvanje biodiverziteta, zaštitu voda, cirkularnu ekonomiju i smanjenje upotrebe toksičnih hemikalija. Projekat Jadar uključuje upotrebu sumporne kiseline, zagađenje podzemnih voda i seču šuma – što je u direktnoj suprotnosti sa tim principima.

Pored toga, EU unutar svojih granica aktivno ulaže u razvoj biciklističke infrastrukture, javnog prevoza i pešačke mobilnosti kao ključnih stubova održivog saobraćaja. Međutim, u Srbiji takva podrška izostaje. Uprkos tome što se Srbija zvanično nalazi na evropskom putu, Evropska unija do danas nije obezbedila sistemsku podršku projektima održive urbane mobilnosti – poput biciklističke infrastrukture, intermodalnih veza ili revitalizacije javnog prevoza. Još značajnije, organizacije civilnog društva koje se decenijama zalažu za zdravije, pravednije i klimatski odgovorne gradove – ostaju bez konkretne finansijske i političke podrške EU. Umesto toga, projekat Jadar dobija oznaku „strateškog interesa“ za EU, iako je njegovo sprovođenje suprotno ne samo ekološkim standardima EU, već i njenim deklarisanim ciljevima kada je reč o smanjenju emisija i povećanju kvaliteta života u gradovima.

Ovakav pristup šalje jasnu i opasnu poruku: da se EU principi primenjuju selektivno, i da je eksploatacija sirovina važnija od očuvanja zajednica, prirode i lokalnih kapaciteta za održivi razvoj. Ako EU želi da zadrži svoj kredibilitet kao globalni lider u oblasti održivosti, mora prestati da ćuti kada se njeni standardi krše – naročito u zemljama koje teže članstvu.

Zelena mobilnost ne zahteva više “ekoloških” automobila, već više biciklista

Uvođenje električnih automobila ne rešava problem zagušenih ulica, prekomernog zauzeća prostora, betoniranja javnih zelenih površina i zavisnosti od individualnog motornog prevoza. Naprotiv – može ga čak i pogoršati. Nama ne trebaju novi automobili, bez obzira da li su na benzin ili na baterije. Nama treba manje automobila na ulicama, a više prostora za ljude, bicikle, gradski prevoz i javni život.

Kao biciklističko udruženje, znamo da prava zelena tranzicija podrazumeva promenu paradigme – ne zamenu jednog motornog vozila drugim, već prelazak sa individualnog na zajednički i nemotorni prevoz. Takva tranzicija ne zahteva rudnike litijuma, već političku volju da se ulaže u infrastrukturu za život, a ne za eksploataciju. Srbija ima šansu da gradi zdraviju i održiviju budućnost bez kopanja u sopstvenom stomaku.

Solidarnost, ne eksploatacija

Pozivamo institucije EU da ne srozavaju sopstvene standarde kada deluju van svojih granica. Ako je istinski cilj Evrope održiva i pravedna budućnost, ona ne može biti ostvarena nauštrb lokalnih zajednica, životne sredine i zdravlja ljudi u Srbiji. Pozivamo i druge organizacije civilnog društva, naročito one koje se bave održivim razvojem, da dignu glas protiv ovakvih primera dvostrukih standarda. Pružajući podršku zdravim lokalnim inicijativama za očuvanje doline Jadra, kao udruženje koje želi zeleniju i zdraviju budućnost za naše sugrađane, institucijama EU u Srbiji, lokalnim ali i republičkim institucijama Republike Srbije poručujemo – NEĆETE KOPATI!

Umesto rudnika – ulažimo u znanje, ljude, obnovljive izvore, održivu urbanu mobilnost i lokalne inicijative i kapacitete. Srbija nije kolonija!