Novosadska biciklistička mreža pod opterećenjem: Ima li rešenja?

Novi Sad svake godine beleži velik porast broja biciklista na ulicama, što i ne čudi jer je biciklom najlakše obaviti sve dnevne obaveze, ne traži se parking, zdravije je i mnogo brže od automobila. Prema najsvežijim procenama Novi Sad ima nešto više od 12% biciklista u dnevnom saobraćaju, što nije zanemarljiv broj uzimajući u obzir da u našem gradu ima oko 400.000 stanovnika – dakle imamo oko 50.000 biciklista.

I to je primetno ne samo u statistici i istraživanjima već i na ulici. Dolaskom toplijeg vremena svakodnevno viđamo velike gužve na biciklističkim stazama. Na najrpometnijim saobraćajnicama – Bulevaru oslobođenja, Bulevaru cara Lazara, Bulevaru kralja Petra I, Cara Dušana, Bulevaru Patrijarha Pavla, Bulevaru Evrope, u špicu možemo videti i po nekoliko desetina biciklista dok na semaforu čekaju zeleno svetlo. Bulevarom oslobođenja u proseku dnevno prođe nešto više od 4.000 biciklista, a slična je brojka i na drugim bulevarima. Ni manje ulice ne zaostaju mnogo za bulevarima u ovom pogledu, pa čak ni one bez biciklističke infrastrukture.

Ako svake godine imamo značajan porast biciklista u saobraćaju u našem gradu, nameće nam se jedno pitanje: Može li postojeća biciklistička mreža izdržati ovaj tempo povećanja broja biciklista?

Većina novosadskih biciklističkih staza se projektuju na širinu do 2 metra, što je dovoljno za dvosmerno kretanje biciklista. Međutim, ova širina zadovoljava osnovne potrebe saobraćaja, kada na jednoj mernoj tački broj prolazaka ne prelazi više od 2.000 biciklista dnevno. To praktično znači da su biciklističke staze u Novom Sadu, barem kada govorimo o najprometnijim saobraćajnicama, postale previše tesne za trenutni broj biciklista.

Povećanje broja biciklista može izazvati kontraefekat?

Nagli porast broja biciklista na ulicama jednog grada je vrlo često pozitivno posmatran, posebno kada jedna urbana sredina teži tom povećanju. Međutim, ako ulaganja u razvoj i unapređenje postojeće biciklističke infrastrukture ne prate taj porast broja biciklista, on često može izazvati kontraefekat.

Pitate se kako? Ako se postojeća infrastruktura ne prilagođava povećanju broja biciklista, na biciklističkim stazama vrlo brzo ćemo imati prevelike gužve, a poznato je da saobraćajne gužve u bilo kom pogledu odvraćaju građane od određene vrste prevoza. Tako, prevelike saobraćajne gužve na biciklističkim stazama u ekstremnim slučajevima mogu dovesti i do smanjenja broja biciklista na ulicama. To praktično znači da ako grad ne ulaže u razvoj postojeće infrastrukture, odnosno u proširivanje biciklističkih staza, gužve koje nastaju usled slabog protoka saobraćajnica vrlo brzo mogu dovesti do pada broja biciklista u gradu.

Ne kažemo da će se ovo u skorije vreme desiti u Novom Sadu, ali istina je da ukoliko grad ne počne sa proširenjem biciklističkih staza, bar za početak na najprometnijim bulevarima, procene su da bi već oko 2030. broj biciklista mogao početi da opada. To svakako ne ide u prilog ni institucijama a ni građanima. Zato je od izuzetnog značaja da se postojeće biciklističke staze prošire.

Kakva je infrastruktura adekvatna za bici gužve?

Šire biciklističke staze koje zadovoljavaju veći protok biciklista nisu nepoznate Novosađanima a ni novosadskim institucijama. Rekonstrukcija biciklističke staze u Futoškoj i na Futoškom putu ne samo da je dovela do porasta broja biciklista koji koriste ovu deonicu nego je vožnju bicikla učinila još bezbednijom i prijatnijom. Pomenutu deonicu sada dnevno koristi na hiljade biciklista, a doprinos tome dala je i projektovana širina biciklističke staze od 2,5 metra.

Još jedna biciklistička staza u Novom Sadu zadovoljava ove potrebe – a to je staza u Fruškogorskoj. Ova staza ima projektovanu širinu od čak 3 metra. Ova širina bi nesumnjivo rasteretila postojeće gužve na Bulevaru oslobođenja, Bulevaru kralja Petra I, Bulevaru cara Lazara pa i na Bulevaru Evrope. Fizičkog prostora za proširenje staza na pojedinim saobraćajnicama možda i nema, ali u tom slučaju treba tražiti adekvatno rešenje poput ideje da se parkinzi na Bulevaru cara Lazara ukose kako bi se omogućilo proširivanje staze. Slične infrastrukturne intervencije se mogu uraditi i na drugim saobraćajnicama.

Sve to zaista lepo zvuči, ali da li su institucije Novog Sada spremne na takav korak, ostaje nam da vidimo.

U Holandiji širina poprečnog profila biciklističkih staza varira. Međutim minimalna širina staze je 2 metra a i ta širina staza je retka. U 80% slučajeva, širina biciklističkih staza u Holandiji je od 3 metara pa više, a neke ekstremno široke staze dostižu i do 5 metara i najčešće predstavljaju najprometnije biciklističke koridore. Više o biciklističoj infrastrukturi u Holandiji možeš pročitati na ovom linku, a o saobraćajnoj kulturi na ovom linku.