Holandska biciklistička infrastruktura: Koliko smo daleko?

Ispred saveza udruženja “Institut za urbanu mobilnost” zajedno sa kolegama iz Udruženja “Ulice za bicikliste” iz Beograda i “Sigurne staze” iz Bora prisustvovali smo dvodnevnoj godišnjoj skupštini ECF-a (European Cyclists’ Federation | Evropska Federacija Biciklista) koja je ove godine održana u Utrehtu u Holandiji.

Tokom dvodnevne posete imali smo prilike da iskusimo kako sam holandski pristup urbanističkom planiranju gradova, tako i sve popularniji pristup planiranja saobraćaja. Vožnja bicikla Amsterdamom i Utrehtom za nas predstavljala je pravo uživanje – na stranu stres koji smo proživeli navikavajući se na ekstremno velik broj biciklista na ulicama gradova 🙂

Holandska biciklistička infrastruktura predstavlja jedan poseban nivo planiranja saobraćaja. Biciklističke staze fizički odvojene od saobraćajnica – baš kako se grade i u Novom Sadu, pružaju posebno iskustvo i jedan viši nivo bezbednosti. Dodatno, na bezbednost utiče i bordo asfalt koji se koristi za naglašavanje prisustva biciklista. Asfalt u bordo boji se polaže ne samo na biciklističke staze već i na biciklističke ulice, kako bi svim učesnicima u saobraćaju istakao prisustvo biciklista i naglasio njihovu prednost – posebno u zonama biciklističkih ulica popularnih i kao “fietsstraat”.

Sve biciklističke staze su jasno obeležene ne samo horizontalnom već i vertikalnom signalizacijom, a dodatne oznake na stazama direktno označavaju i prednost među biciklistima.

Biciklističke ulice novi nivo saobraćajnog planiranja

Međublokovske saobraćajnice pune su zona 30, zona usporenog saobraćaja, ali novi nivo saobraćajnog planiranja predstavljaju upravo zone biciklističkih ulica. U njima biciklisti mogu koristiti celu širinu kolovoza, imaju prednost u odnosu na motorna vozila, zabranjeno je preticanje biciklista ukoliko za to ne postoje uslovi a ograničenje brzine je 30 km/h. Ove zone se planiraju najčešće u onim ulicama gde je saobraćaj manjeg intenziteta, a prostorne mogućnosti su ograničene te ne postoji mesta za odvojene biciklističke staze. U svim drugim situacijama, a posebno na prometnim saobraćajnicama, fizički odvojene biciklističke staze od kolovoza se podrazumevaju.

O kretanju biciklista u pešačkoj zoni i dvosmernom kretanju biciklista u jednosmernim ulicama ovog puta nećemo spominjati, jer to je nešto što ima i Novi Sad 🙂

Zeleni talas, semaforski tasteri za bicikliste

Pametni semafori su, to vam moramo priznati, nešto čime smo se zaista oduševili. Ne zato što ranije za njih nismo čuli, već zato što nismo mogli da verujemo koliko ovakvi semaforski sistemi unapređuju protok saobraćaja, ne samo biciklističkog ili javnog prevoza, već generalno i motornog saobraćaja. Kamere i induktivne petlje koje prate protok saobraćaja povezane su sa softverom koji u svakom trenutku kalkuliše taj protok i u skladu sa potrebama korisnika ali i opterećenjem saobraćajne mreže reguliše semafore na raskrsnicama. Prednost uvek ima prvo javni prevoz, potom pešaci i biciklisti pa tek onda motorna vozila. No, na nekim saobraćajnicama nam se dešavalo da na zeleno svetlo čekamo i malo duže, kako smo bili sami na semaforu, a nasuprot tome je raskrsinici prilazio velik broj automobila te se javila potreba da budu što pre propušteni. Ovakav semaforski sistem ne utiče samo na bicikliste i pešake već čini da se saobraćaj kreće, bez zastoja, gužvi i zagađenja, prateći navike i protok ljudi. Induktivne petlje na biciklističkim stazama i tasteri za najavu zelenog svetla na semaforima su nešto što smo više puta sugerisali i novosadskim institucijama, posebno na semaforizovanim prelazima gde postoji potreba najave zelenog svetla. Veoma korisna i jednostavna opcija za bicikliste.

Nedostaju li parkinzi za bicikle Holanđanima?

Problem parkiranja bicikala koji je izuzetno izražen u našem gradu, primetan je čak i u Holandiji. Naravno, ne u tolikoj meri, obzirom da saobraćajni inženjeri planiraju povećanje kapaciteta parkiranja za velik broj biciklista, pa umesto nadzemnih parkinga za bicikle, prave spratne garaže. No da holadnske institucije idu korak dalje pokazuju i podzemne biciklističke garaže, ali ne samo podzemne. Novi nivo parkiranja bicikala su podvodne biciklističke garaže – o jednoj takvoj (ispod kanala kod glavne železničke stanice u Amsterdamu smo već pisali pre nekoliko godina) koje imaju izuzetno velik pozitivan uticaj na povećanje kapaciteta parkiranja bicikala.

No svakako da i Holanđani imaju problem sa parkiranjem bicikala, pa smo tako vožnjom po Amsterdamu mogli videti veoma velik broj bicikala vezanih za ograde, drveće, saobraćajne znakove i druge nepokretne predmete koji osiguravaju bicikl od krađe. Ali u Holandiji postoji nešto što se zove “nepropisno parkiranje bicikla” a nadležne službe su izuzetno revnosne u kontroli poštovanja ovog pravila i sprovođenju kaznene politike. Širom grada primetni su saobraćajni znaci koji jasno pokazuju gde je zabranjeno parkiranje bicikala a u slučaju nepoštovanja ove mere moguće je i da vam službe odnesu bicikl.

A kad smo već kod krađe i odnošenja bicikala, kakvo je tu stanje? Kako je ovo članak o saobraćajnoj, a pre svega biciklističkoj infrastrukturi, temu krađe kao i saobraćajne kulture (u koju smo svrstali i krađu bicikala) ostavljamo za sledeći članak, koji ćemo uskoro objaviti 😉

Studijsku posetu Holandiji i učestvovanje naših članova na godišnjoj konferenciji ECF-a omogućila je
Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu. Stavovi i mišljenja izneta u ovom tekstu su isključivo odgovornost autora teksta i Udruženja građana Novosadska biciklistička inicijativa.