Holandska saobraćajna kultura: Znamo li se mi ponašati u saobraćaju?

U prethodnom članku smo pisali o biciklističkoj infrastrukturi u Holandiji, kojom smo zaista oduševljeni. Međutim, bez obzira na veoma razvijenu i kvalitetnu saobraćajnu infrastrukturu, kultura u saobraćaju predstavlja izuzetno važan segment na polju unapređenja navika građana.

Saobraćajna kultura se ne rađa u nama, ona se vremenom gradi. A da bi se izgradila dobra saobraćajna kultura, potrebno je da postoji sistem koji će podržati taj segment života. I baš kao što je sve oko nas život, tako je i saobraćaj sastavni deo njega.

Interesantno je koliko Holanđani posvećuju pažnje upravo saobraćaju. Od malih nogu deca se uče dobrim navikama, prelasku isključivo na zeleno svetlo, poštovanju drugih učesnika, a kada dođu u godine kada mogu polagati za automobil, tada već imaju usađene dobre navike. I prvi put kada sednu u auto znaju – pešak i biciklista, deca i osobe sa invaliditetom, oni su najranjiviji učesnici u saobraćaju. A mi kao vozači motornog vozila koje se među Holanđanima smatra jednom vrstom oružja, dužni smo voditi računa o svima koji su ranjivi.

A šta znači voditi računa o ranjivim kategorijama?

Za početak, važno je da saobraćaj percipiramo kao način da dođemo od tačke A do tačke B ili kao način prevoza robe. No kako mi moramo preći neki put, bilo da smo kolima, peške ili biciklom, tako postoje i ljudi oko nas koji su se negde uputili i takođe prelaze taj neki put iz određenih razloga. Jedan od principa holandske kulture je upravo taj – “nisi sam na putu/ulici” i naravno onaj ne manje važan – “poštuj tuđe kretanje i vreme”.

Tek kada počnemo razmišljati ovako, shvatićemo da to što mi negde kasnimo nije problem drugih ljudi – već isključivo naš problem, jer nismo krenuli na vreme. I umesto da gazimo druge, da nam šef ne bi skidao sa plate, ili partner opet kukao kako smo zakasnili, te ispijali toplo pivo jer je gužva u saobraćaju, bolje da krenemo na vreme i izbegnemo sve neprijatnosti koje kašnjenje nosi sa sobom. A kako ćemo bolje uštedeti naše vreme i brže stići na odredište – upravo koristeći bicikl.

I Holanđani su u tome neprikosnoveni. Ne samo da im bicikl pomaže da brže stignu na odredište čime štede vreme, već im čuva i “živce”. Iako sve one ogromne gužve na bici stazama deluju veoma frustrirajuće, zapravo čine suprotno – ljudi na biciklima su sa osmehom na licu i vetrom u kosi, što sprečava stres.

I sada bismo pomislili da su stres i nervoza rezervisani kod vozača motornih vozila, međutim ni to nije situacija. Sistem koji je u Holandiji uspostavljen i koji ovi ljudi grade i čuvaju godinama ne dopušta da ljudi budu besni i nervozni u saobraćaju, posebno ne za volanom, svesni činjenice da voze potencijalno oružje. Vozači, iako neretko čekaju dugo na semaforu zbog biciklista ili javnog prevoza, moraju ići kilometrima okolo jer je nekoliko ulica pretvoreno u pešačke zone, nisu nervozni i poštuju bicikliste. A to upravo polazi iz onog principa koji Holanđani uče od malih nogu – “poštuj tuđe kretanje i vreme”.

Ali na izgradnju ovakvog nivoa saobraćajne kulture ne utiče samo način života i generalno kultura življenja – utiču i pravila. Vozačima i ne pada na pamet da naprave neki prekršaj ne samo prema biciklistima već uopšte u saobraćaju, svesni da se svaka greška skupo plaća. A ta pravila je uspostavio sistem – ne zato što je to tako želeo, već zato što su građani vršili pritisak. Upravo su građani bili ti koji su protestima, organizovanjem u grupe i udruženja, vršili konstantan pritisak na institucije, zahtevajući bolji saobraćajni sistem. Ne da bi se nekolicina ljudi mirno vozila biciklom, već da bi cela nacija bila bezbednija na ulicama i kako bi sačuvali živote svoje dece. Više o saobraćajnoj revoluciji u Holandiji možete pročitati na sajtu Saveza udruženja Institut za urbanu mobilnost.

Izgradnja dobre saobraćajne kulture čini jedno društvo boljim, a kreće upravo od nas samih.

I šta možemo uraditi da bismo to promenili?

Za početak, hajde da svako od nas da dobar primer drugima. Kao biciklisti, uvek dajte znak rukom (desnom ili levom) kada planirate da skrenete. U početku će drugima to biti zaista čudno, ali vremenom što više biciklista to bude radilo, ostali će se osećati loše što i oni ne pokazuju znak skretanja, što će psihološki uticati na veći broj ljudi da primenjuje ovo pravilo.

Obavezno imajte svetla na biciklu. Ovo nije samo kulturološki aspekt već i zakonska obaveza. Baš kao i sa davanjem znaka rukom, manjina koja nema svetla osećaće se loše zbog toga i na taj način ćemo uticati na drugačije shvatanje kod njih menjajući navike.

Kad god imate priliku na stazi, propustite pešake. A i onda kada idu biciklističkom stazom, nemojte vikati na njih – pozvonite nekoliko puta i ako ne reaguju, lepim tonom ih zamolite da se sklone. Nije sve u vikanju, mnogo toga može lepo – jer “lepa reč gvozdena vrata otvara”. Isto važi i kada se nađete u situacijama nepropisno parkiranog automobila na bici stazi. Ako imate vremena, pozovite nadležne službe koje treba da reše problem – na taj način ste preuzeli stvar u svoje ruke i postali pravi aktivista. Izbušene gume ili izgreban auto neće učiniti da taj vozač prestane sa lošom navikom, samo će ga dodatno razbesneti.

Takođe, veoma važan apel upućujemo i vozačima – pazite i na bicikliste isto kao na pešake. Svi smo učesnici u saobraćaju i imamo prava na kretanje ulicom, poštujte svačije kretanje i imajte razumevanja za druge učesnike u saobraćaju.