Istraživanje: Vozači krše zakon kako bi uštedeli vreme, biciklisti krše zakon da bi spasili živote

Istraživači su otkrili da gotovo svi učesnici u saobraćaju krše zakon, ali razlozi za prekršaje razlikuju se zavisno od načina prevoza. Vozači krše saobraćajna pravila da bi uštedeli vreme, dok biciklisti to čine da bi sačuvali svoj život.

U izveštaju objavljenom na JSTOR Daily 28. avgusta, studija iz časopisa Journal of Transport and Land Use navodi da „gotovo svi su prošli kroz znak ‘stop’ bez zaustavljanja ili vozili nešto brže od ograničenja“ i da se takvi prekršaji smatraju „normalnim, pa čak i racionalnim.“

Međutim, kršenje zakona od strane biciklista nailazi na „veći nivo osude i pažnje,“ kažu istraživači sa univerziteta u SAD-u, Vesli E. Maršal, Danijel Pjatkovski i Aron Džonson.

„Popularni mediji prikazuju bicikliste kao nepromišljene i percipirane kao problem s potencijalno ozbiljnim posledicama,“ navodi se u studiji, napominjući da su i druga istraživanja pokazala da „biciklisti koji prolaze kroz crveno svetlo iritiraju vozače više od bilo kojeg drugog ponašanja u saobraćaju.“ (Istraživanje Transport for London sa kamerama iz 2007. godine, koje je obuhvatilo 7.500 biciklista na pet raskrsnica, pokazalo je da, suprotno uvreženom mišljenju, većina biciklista poštuje crveno svetlo: 84% njih stane na crveno.)

Maršal, Pjatkovski i Džonson želeli su da utvrde da li su biciklisti (koji često poseduju vozačke dozvole) zaista nepromišljeni i opasni, ili možda prave racionalne, iako ilegalne izbore kada voze bicikl.

Istraživači sa tri različita univerziteta anketirali su bicikliste, vozače i pešake kako bi analizirali hipotetičke situacije kršenja zakona i objasnili zašto krše saobraćajna pravila. U istraživanju, prvobitno objavljenom 2017. godine, učestvovalo je 18.000 ljudi.

Svaki učesnik je priznao da je počinio neki prekršaj—„kada je reč o prevozu, svi su kriminalci,“ navodi studija—ali se ispostavilo da vozači i pešaci uglavnom krše pravila radi uštede vremena, dok je kod biciklista najčešći razlog lična bezbednost. Izbegavanje većih, bržih i često smrtonosnih motornih vozila bio je glavni razlog za kršenje pravila kod biciklista.

„Velika većina biciklista nije nepromišljena,“ izveštava dnevni bilten JSTOR-a, digitalne biblioteke akademskih časopisa, „oni uglavnom krše zakone u situacijama u kojima bi bilo malo štete za njih ili druge.“

Istraživači dodaju da se biciklisti „osećaju kao naknadna misao u saobraćajnom sistemu koji dominiraju automobili.“

„[Kršeći zakon] biciklisti su uglavnom racionalni pojedinci koji pokušavaju da funkcionišu bezbedno i efikasno, čak i ako to znači da to čine ilegalno, s obzirom na društvene norme i saobraćajni sistem s kojim se suočavaju,“ zaključuju istraživači.

Biciklisti koji su ujedno i vozači automobila bolje prepoznaju rizike u saobraćaju, pokazalo je ranije australijsko istraživanje objavljeno u časopisu Accident Analysis & Prevention. Ova studija iz 2017. godine otkrila je da vozači koji se identifikuju kao biciklisti bolje uočavaju potencijalne opasnosti na putu.

Autorka studije, Vanesa Binlend sa Australijskog nacionalnog univerziteta, primetila je da „zahtevi bicikliranja“ izgleda poboljšavaju veštine opažanja. Binlend i njeni saradnici otkrili su da su u laboratorijskim uslovima vozači-biciklisti brže reagovali na nove informacije od vozača koji ne voze bicikl.

Očekivano, vozači-biciklisti su znatno brže prepoznavali pojavu drugih biciklista.

Studija Binlendove zaključila je da je „iskustvo bicikliranja povezano sa efikasnijim procesuiranjem informacija u saobraćajnim scenama.“ Ona predlaže da bi se bezbednost na putevima poboljšala za sve kada bi više vozača takođe vozilo bicikl.

Izvor: Forbes.com
Naslovna fotografija: Vozač automobila razgovara mobilnim telefonom dok velikom brzinom pretiče biciklistu. Foto: Carlton Reid