Rešenje za gužve u Beogradu. Da li Novom Sadu preti slična katastrofa?

Saobraćaj u glavnom gradu Srbije iz dana u dan postaje nepodnošljiv, a kako glavni grad funkcioniše znaju samo njegovi građani ali i svi ostali koji posete ovaj grad. Ukoliko ste nešto planirali da završite u Beogradu i zadesite se u saobraćajnom špicu – bolje nemojte ništa raditi, jer će vam vreme potrebno da stignete do željene lokacije trajati duže nego vreme provedeno u putu za Beograd. Velik broj stanovnika ovog grada ali i veoma velik broj ljudi koji iz drugih delova Srbije svakodnevno dolaze u Beograd usled mnogobrojnih potreba direktno utiču na pogoršanje u saobraćaju, a loše strateško planiranje saobraćaja dovelo je do toga da život u glavnom gradu Srbije postane nepodnošljiv. Nedavna najava gradonačelnika Beograda o uvođenju besplatnog javnog prevoza, mnogi će pomisliti bila je poslednja slamka spasa saobraćajnog kolapsa – no ova mera neće uopšte uticati na poboljšanje saobraćajnog stanja.

Preduslov za bilo kakav razgovor o načinima i mogućnostima za smanjenje gužvi u saobraćaju u našem glavnom gradu, svakako bi morao da bude prethodni dogovor o smanjenju ukupnog broja automobila na beogradskim ulicama i njihovo svođenje na onaj nivo koji je bio, recimo, 2010. godine. To znači da bismo barem 200.000 putničkih vozila morali da odvezemo negde van teritorije grada Beograda i zauvek tamo ostavimo.

Konceptualno posmatrano, dva su puta za smanjenje tog broja. Ili primenom destimulišućih mera za vožnju sopstvenog automobila, što iziskuje i vreme koje grad Beograd odavno nema i razumevanje za tako nešto od strane Beograđana, koga najverovatnije neće ni biti ili uz pomoć zakonskih odredbi koje bi ekspresno počele da uklanjaju vozila sa ulica, a što se, naravno, tek nikome neće dopasti. Iako su gužve toliko velike da bi hitna reakcija nadležnih za saobraćaj bila sasvim logičan i očekivan potez, možda bi, isprva, ipak trebalo dati šansu građanima da sami urade ono što je očigledno neminovno – ukloniti višak vozila sa ulica.

Ubedljivo najveća greška koja je počinjena i zbog koje je ovako veliki broj putničkih automobila na ulicama je i dalje otvorena mogućnost za uvoz automobila sa EURO 3 motorima. Norma EURO 5 je trebalo da bude proglašena odavno, možda i pre više od pet godina. Brojni su razlozi za ovakvu tvrdnju, a samo jedan od njih je svakako i kontrola ukupnog broja vozila u prestonici. Upravo zato što to nije učinjeno, baš u tih poslednjih pet godina u Beograd je ušlo preko 100.000 putničkih vozila i paralisalo grad. Zato posledice neuvođenja tih normi plaćamo svi zajedno – zakrčenim ulicama, predugim kolonama i istim tolikim gubitkom vremena na putu od kuće do posla i nazad. Ako neko misli da se pozabavi problemom saobraćaja, onda bi prva mera bila da se granica za uvoz polovnjaka podigne sa sadašnjeg EURO 3 standarda na EURO 5, pa onda sve drugo. Donošenje ove uredbe moralo bi da bude važnije od svega i postavljeno iznad svega.

Destimulišuće mere za vožnju sopstvenog putničkog automobila sa beogradskim registracijama bi trebale da budu takve da što veći broj žitelja grada odvrate od želje da poseduju sopstveni automobil i da ga u svojstvu vlasnika koriste za kretanje njegovim ulicama. Ne postoji striktno pravilo za njihovo pisanje, ali bi se trebao poštovati princip da njihov uticaj mora obuhvatati teritoriju čitavog grada na takav način da efekat bude osetan u kompletnoj gradskoj populaciji. Može ih predložiti svako koga ova tema interesuje, bez obzira na nivo obrazovanja, ali i bez obzira na činjenicu da li živi u Beogradu ili van njega.

Neke od mera bi mogle biti:

• maksimalno jedan putnički automobil po jednom JMBG prijavljenom na teritoriji grada Beograda
• maksimalno dva putnička automobila po jednom računu za Infostan
• 20% skuplja registracija za drugi putnički automobil
• par-nepar u dane vikenda kao i u dane državnih i verskih praznika
• zabrana kretanja vozila sa jednim putnikom ulicama visokog prioriteta (UVP)
• zabrana kretanja vozila starijih od 20 godina ulicama visokog prioriteta (UVP)
• za vozila starija od 20 godina ukinuti mogućnost plaćanja parkinga u zonama (crvena, žuta, zelena) kao i u svim javnim garažama na teritoriji Beograda
• vozilima starijim od 12 godina ukinuti mogućnost plaćanja parkinga u crvenoj zoni kao i u dvema javnim garažama u centru grada – Obilićev venac i Pionirski park
• znatno viša cena parkinga u javnim garažama na teritoriji centra grada od sadašnje

I tako dalje dokle god ima ideja i predloga… Rešenje saobraćajnog problema u Beogradu je moguće, samo ako postoji veoma čvrsta politička volja za tim, ali i preko potrebno znanje i iskustvo domaćih ali i stranih stručnjaka i udruženja.

Tekst i fotografija: Danas

Da li Novom Sadu preti beogradski saobraćajni scenario?

Novi Sad je sa svojih oko 12% biciklista u dnevnom saobraćaju i oko 150 kilometara biciklističkih staza prepoznat kao biciklistička prestonica Srbije ali i regiona. Međutim, ono što definitivno možemo primetiti na ulicama Novog Sada, a posebno je izraženo u zimskom periodu, jesu upravo saobraćajne gužve, koje u vreme špica ali i praznika dovode čak i do kolapsa.

Sigurno ćete se zapitati “Pa kako, ako smo biciklistička prestonica?”, a odgovor se krije u nedovoljno dobrom planiranju saobraćaja. Bez obzira što Novi Sad ima zadovoljavajuć broj biciklista, činjenica je da građani u zimskom periodu sa bicikla pređu – pa na automobil. Svi već znamo da velik broj automobila dovodi do većih saobraćajnih gužvi, a nepostojanje žutih traka u Novom Sadu samo dodatno komplikuju vozilima javnog prevoza poštovanje reda vožnje, što utiče na odluku građana da se ponovo okrenu – automobilima.

Uvođenje žutih traka na pojedinim saobraćajnicama samo bi delimično rešilo problem javnog prevoza. Mogućnost kupovine karte putem mobilne aplikacije ili eventualno kartomata na stanicama bi dodatno poboljšalo javni prevoz u našem gradu. A kad smo već kod karata, ne možemo spomenuti njihovu cenu – za 65,oo dinara ukoliko kartu plaćate e-novčanikom, možete se voziti samo jednom linijom. A ako presedate sa jedne na drugu liniju, vožnja od svega nekoliko stanica i max 60 minuta koštaće vas čak 130,oo dinara. Ako kartu kupujete kod vozača, onda je ta cena mnogo veća – 100,oo dinara za jednu liniju. Jeftiniji javni prevoz ili uvođenje vremenskih karata, poput onih u Beogradu doprineli bi većem korišćenju javnog prevoza (Beograd po starom sistemu pre uvođenja besplatnog JP ima vremenske karte u iznosu od 50,oo dinara i traju 90 minuta).

Od jeftinijih mera za unapređenje saobraćaja u Novom Sadu nije samo dodatno ulaganje u biciklističku infrastrukturu – iako je za tim potreba sve veća u odnosu na povećan broj biciklista na ulicama. Jeftine mere unapređenja saobraćaja svakako mogu biti i povećanje cena parkiranja u zonama, dodatno ograničavanje odnosno skraćenje dozvoljenog vremena parkiranja u zonama. U ove mere definitivno ne ulazi izgradnja podzemnih garaža i to u centru grada, obzirom da je cena parkiranja u ovim garažama sramotno niska i da ovakve mere ne samo da su preskupe, već i direktno utiču na povećanje motornog saobraćaja a samim tim i saobraćajnih gužvi u centru grada.

Najavljeno zatvaranje podgrađa tvrđave za motorni saobraćaj i pretvaranje u pešačko-biciklističku zonu samo će delimično pomoći u rešavanju saobraćajnog kolapsa u Novom Sadu. Ozbiljno rasterećenje saobraćaja moguće je isključivo proširivanjem pešačke zone u centru grada na ulice Jevrejsku, Jovana Subotića, Šafarikovu i Bulevar Mihajla Pupina. Iako ne tako popularna, ova mera bi direktno poslala jasnu i nedvosmislenu poruku građanima – da automobili nisu dobrodošli u centru i da želimo grad za ljude kom su na prvom mestu pešaci, biciklisti, deca i osobe sa invaliditetom, a ne grad za mašine (automobile) prepun betona! Naravno, ovakvu meru treba da prati i unapređenje biciklističke infrastrukture u ovim delovima centra, ali i mogućnost kretanja javnog prevoza u ovim delovima pešačke zone.

Bez biciklističkih staza u centru i u 2025. godini

Novosadska biciklistička inicijativa od 2015. godine zagovara izgradnju biciklističke staze na Bulevaru Mihajla Pupina. 2019. godine urađen je projekat i ishodovana građevinska dozvola, međutim sve do 2024. godine kada je u avgustu istekla dozvola, ova staza nije imala mesta u gradskom budžetu. Iako smo na sastanku sa gradonačelnikom Novog Sada spominjali ovu stazu i potrebu da se ona izgradi, sredstava u budžetu neće po svemu sudeći biti ni u 2025. godini – a ni razumevanja za potrebe biciklista.

2023. godine predložili smo i izgradnju biciklističke staze u Jovana Subotića i Šafarikovoj, oduzimanjem jedne saobraćajne trake, kako bi se obezbedilo nesmetano i sigurno kretanje biciklista, obzirom da je jedna od najfrekventnijih ruta koju biciklisti upravo zbog gustine saobraćaja izbegavaju. Međutim, iako su ovakve mere veoma popularne ne samo u Evropi nego i širom sveta, kod nas nema razumevanja za potrebe unapređenja biciklističkog saobraćaja i ograničavanja individualnog motornog saobraćaja.