One su snaga na biciklu

One su žene kojima je bicikl snaga, stil života i inspiracija. One inspirišu druge biciklom. One ne odustaju, one su snažne. Ko su one? Upoznaj naš izbor inspirativnih biciklistkinja za ovu godinu. Jedna stvar u pogledu njihovog Dana žena je izvesna: bicikl će biti negde u blizini.  

1. Džudi Robinson

Veličanstven primer da godine nisu granica za onoga ko želi – Džudi Robinson je u 77 godini života najstarija volonterka u programu Breeze Champion. Dobitnica nagrade „Neopevane heroine“ na Total Women’s Cycling Awards vratila se u svet biciklizma nakon 50 godina pauze. Od 2011. godine je organizovala preko 100 biciklističkih vožnji i učestvovala je u osnivanju Breeze mreže Bredford. Ova zanimljiva žena je po svemu sudeći zahvaljujući biciklizmu, po kiši ili suncu, ostala aktivna i upoznala i inspirisala mnoge divne ljude!

2. Džulijana Buring

Ona sabija! Bez sumnje jedna od najsnažnijih biciklistkinja na takmičenjima ultra-izdržljivosti, nikada nije vozila bicikl do svoje 30 godine! Njen prvi izazov nije bio samo biciklizam, već napad ni manje ni više nego na Ginisov svetski rekord: put oko sveta na biciklu za najkraće vreme. U tome je uspela, uprkos čeonom vetru, nedostatku podrške i sponzora, prešla je 29.070 kilometara za svega 152 dana – rekord koji je i dalje na snazi! Može li bolje od toga?

3. Snežana Radojičić

Ženski solo cikloturizam? Koliko je to bezbedno? Da li mogu? Šta ako se tamo negde nešto desi? Snežana Radojičić je srpska cikloturistkinja, biciklistički nomad. Otisnula se 2011. godine iz Srbije sa željom da ostvari svoj san, biciklističku turu oko sveta. Njena tura traje od tada i po kilometrima je rame uz rame sa Džulijanom. U međuvremenu je posetila Nepal, Tajland, Vijetnam, Kinu, Kirgistan, Mongoliju, Tursku, Grčku…  Najveći izazov? “Put kroz pustinje u Kazahstanu i zatim u Kini. Mentalni izazov kompletne izolacije je bio najteži deo.” Mnogi su napravili prve korake u svetu ciklotura upravo inspirisani njenom pričom. Izazov je popeti se na Iriški venac ili Avalu? Zašto ne Himalaji?

4. Lizi Tenč

Snaga Lizi Tenč više ne leži toliko u nogama. Saobraćajka u kojoj je šleper sa prikolicom izgurao Lizi sa puta dok je vozila bicikl sa suprugom, ostavila ju je paralizovanom ispod struka. Snagom volje, uz podršku zajednice i upornost, Lizi se prilagodila novom stilu života i novim izazovima. Nakon nezgode našla je svoje mesto u para-triatlon timu i učestvuje kako u međunarodnim, tako na nacionalnim takmičenjima. „Mislim da uvek postoji način. Ukoliko nešto želiš uvek postoji način da to ostvariš. Ukoliko imaš povredu kičmenog stuba ili drugi problem, samo je pitanje načina kako ćeš to postići. Možda će ti trebati više pomoći ili podrške i opreme, ali uvek postoji način da to postigneš.“

5. Agneš Ćurčić Asodi

U šesnaestercu biciklističkog aktivizma je gužva, ali… Ako se baviš cikloaktivizmom u Srbiji ili regionu, ovo lice ti zvuči poznato. Na početku svojih tridesetih, ova vesela visokoobrazovana novosadska majka dvoje dece živi ono što propoveda: svojim Batavus biciklom redovno ide na posao, u izlazak, na pijacu ili u opuštenu vožnju i kroz lični primer i aktivizam promoviše biciklistički stil života. “Biciklistički aktivizam mi je zadovoljstvo, ako već radim za džabe, radiću ono zbog čega se osećam dobro i što volim.” Oprobala se u gotovo svemu: uličnim akcijama, edukacijama, promocijama, humanitarnim akcijama, javnom zagovaranju i lobiranju, medijskim kampanjama, razvijanju projekata, organizaciji desetine događaja, radu s volonterima gde je zaradila nadimak “bici mama”.