Policija i javna rasprava o ZOBS

O prslucima

Novi tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji predlaže obavezu nošenja svetloodbojnog prsluka za vreme vožnje bicikla noću i u uslovima smanjene vidljivosti, u naseljenim i nenaseljenim mestima izazvao je veoma žustru raspravu na relaciji biciklistička zajednica – predlagači zakona.  Možda „rasprava“ i nije najprikladnija reč, pošto se nije mnogo raspravljalo već su predlagači zakona zauzeli prilično inertan stav prema uplivu zdravorazumskih, činjeničnih i naučnih obrazloženja oponenata ovog predloga. Posle svega, predlagačima zakona i svim interesnim grupama koje tvrdoglavo stoje pri svom, slobodno se može reći neutemeljenom predlogu, i dalje nije jasno par činjenica koje neumorno iznosi reprezentativna biciklistička zajednica. Hajde da ih pokušamo još jednom izneti i razjasniti.

„Biciklisti su protiv prsluka i govore da neće biti vidljiviji ukoliko nose prsluke  – pa to je potpuno nerazumno“ . Ovo je, kao mi se čini, glavna percepcija nadležnih i neupućene javnosti u odnosu na protivljenje biciklista predlogu da prsluci budu obavezni noću. Biciklisti nisu protiv prsluka! Oni su protiv obaveze da prsluk moraju da nose noću. Zašto? Jednostavno – primarni razlog nevidljivosti biciklista na putevima je taj da većina biciklista (preko 70%) nije (pravilno) osvetljeno (znate ono – belo svetlo napred – crveno nazad + katadiopteri na pedalama). Da, zbog toga se biciklisti ne vide! Ako želite da biciklisti budu vidljivi – osnovno, glavno, najesencijalnije i najlogičnije je da nadležni organi moraju da učine sve da se ova, već postojeća i zdravorazumska obaveza poštuje. I sa tim su sva biciklistička udruženja saglasna  – Da, svetla moraju biti obavezna, svi biciklisti moraju biti osvetljeni! Nadležni organi – sprovodite ovu meru! Kažnjavajte, donirajte svetla, edukujte, radite šta god hoćete i znate, ali nemojte problem osvetljenosti rešavati uvođenjem još jedne obaveze koju nećete moći sprovesti. Kako mislite da neko nosi redovno prsluk noću, ako nema ni svetla na biciklu, tj. ni tu osnovnu meru ne poštuje; dok nadležni organi ne rade skoro ništa da promene ovu naviku? Stoga, za sve one koji znaju da saberu „2+2“, logično pitanje je:  „Ako je cilj i želja nadležnih organa veća bezbednost i vidljivost biciklista – zašto ne sprovode ovu meru i ne „edukuju“ ili primoravaju bicikliste da se osvetle

Policija i javna rasprava

Pravilno osvetljen bicikl ili biciklista sa svetloodbojnim prslukom? Šta je vidljivije, uočljivije?

Istraživanja, naučne studije – kako strane, tako i domaće  su na strani „pravilno osvetljenog bicikla“. To je efektnija i bolja mera – činjenice govore! Tačka! Najeminentnija, najrelevantnija organizacija koja se bavi svim pitanjima biciklističkog saobraćaja – Evropska biciklistička federacija (ECF) to i potvrđuje! Takođe, ECF podržava biciklistička udruženja u Srbiji, te savetuje i apeluje na nadležne da ne uvodi obavezu nošenja svetloodbojnih prsluka noću – ova mera ne doprinosi onome što se predlagači zakona nadaju da će doprineti, a pored toga ima mnogo drugih neželjenih efekata. Sa druge strane ECF preporučuje rad na osvetljavanju biciklista – kao najbolju meru za povećanje vidljivosti. (Pročtajte pismo ECF upućeno nadležnim institucijama koje se nalazi u "pdf" dokumentu na kraju teksta). Takođe, i regionalna organizacija  “CIVINET Slovenija-Hrvatska”  je dala podršku stavovima biciklističke zajednice u Srbiji protiv ovog predloga. A tu su i biciklistička udruženja iz Makedonije, Mađarske. I da li i dalje mislite da smo mi svi, predstavnici biciklističkih udruženja, kamikaze, i da ne mislimo na svoju bezbednost i želimo da se kockamo sa svojim životima? Da li mislite da biciklisti samo voze bicikl, a nikada automobil i govore samo iz svoje perspektive? A da li predlagači zakona voze bicikl?

Međutim, predlagači zakona i dalje ignorišu sve ove činjenice. To je u redu – svako ima svoj stav, ali ovde je jedino problem zato što predlagači ne obrazlažu svoj stav činjenicama, tj. svaki njihov izneti „argument“  (ili bolje reći njihovo lično mišljenje ili osećaj) koji ide u prilog predloženoj meri je opovrgnut činjenicama, podacima, mišljenjima relevantnih organizacija. Sa pravom se pitamo onda - šta je razlog toliko tvrdoglavom stavu? 

akođe se pitamo, ko će da plati sav ovaj cirkus? Članovi biciklističkih udruženja, danima već prikupljaju razne podatke, činjenice, čitaju naučne radove na temu bezbednosti biciklista u saobraćaju, odlaze na javne rasprave, sastaju se međusobno, stupaju u kontak sa relevantnim institucijama i traže njihovo mišljenje, tj. rade sve da datu problematiku istraže i svoje stavove potkrepe činjenicama – i to sve volonterski, bez dinara i uz utrošak ličnog (neplaćenog) vremena! Sa druge strane imamo predlagače zakona, koji nešto predlažu „ofrlje“ , na brzinu, neutemeljeno, i još su plaćeni za to! I sada imamo situaciju u kojoj su predlagači izmena zakona,  po pitanju „obaveze nošenja prsluka“,  dobro zabrljali – tj. sačinili su jedan predlog koji je toliko (neopravdano) restriktivan prema i ovako ugroženoj kategoriji učesnika u saobraćaju. Sa druge strane, predlagači zakona dobijaju besplatno i dobronamerno predloge potkrepljenje činjenicama i stavovima eminentnih organizacija, kako da reše situaciju. Da biciklisti moraju biti osvetljeni! I korišćenje svetla mora biti obavezno! Ako svi oni koji ne koriste svetlo noću (znači velika većina biciklista) budu koristili ista i ako i dalje budu nevidljivi – onda možemo da pričamo o prslucima! Ali, sve se to i dalje ignoriše, a predlog se pokušava putem medijskih članaka tvrdoglavo opravdati nerazumljivom logikom koja bi se mogla karikirati na sledeći način: „Deca su prehlađena zato što ne nose zimi čizme i idu bosa. Pa smo mi zaključili da moraju da nose kape i rukavice. I to će ih spasti. Čizme ne moraju da nose“. (Legenda: deca= biciklisti; čizme=svetla na biciklu; kape i rukavice = svetloodbojni prsluci).

Od strane koga dolaze ovakvi predlozi i ovako tvrdoglavi stavovi? Ko je Đura koji nam ga šijeDrugi su o tome već pisali, ako vas interesuje i ako smete, pročitajte na ovom linku

Podsećamo da je preostala još jedna javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama ZOBS-a, koje će se održati u Beogradu. Potom Nacrt ide u skupštinsku proceduru gde su šanse za njegovu izmenu male. 

Napomena: u tekstu su izneti lični stavovi i sve navedeno ne mora biti nužno stav svih udruženja i pojedinaca koji se protive spornom predlogu. 

Autor: Vladimir Mrkajić