Električni bicikli izostavljeni iz državnih subvencija

U borbi protiv zagađenja životne sredine i sa ciljem poboljšanja kvaliteta vazduha, Vlada Republike Srbije je od marta 2020. godine počela sa subvencionisanjem nabavke novih električnih i hibridnih motornih vozila u iznosu od oko 1.000.000 € godišnje. Na spisku nema vozila koja bi donela najprimetniju promenu u životnoj sredini: električnih bicikala.  

Koga država (ne) subvencioniše protekle tri godine? 

Subvencije se dobijaju u proceduri koja podrazumeva da vozila moraju biti nova i na stanju kod prodavca koji strpljivo čeka da sve završite, da imate novac za kupovinu i niz papira. Od električnog mopeda (učešće države 250 €) do električnih i hibridnih automobila (učešće države do 5.000 €) iznosi i interesovanja variraju. 

Prema nezvaničnim informacijama, najmanje interesovanje je bilo za električne mopede i motocikle, dok su najviše kupovani automobili, a zanimljivo je i da ne postoji ograničenje u pogledu broja zahteva, pa jedno lice (fizičko ili pravno) može da ostvari više subvencija. Najviše zahteva došlo je iz Beograda, Novog Sada i Niša. Taksistima su odobrene posebne subvencije ako se kupuje vozilo za taksi potrebe. Međutim, za taksi delatnost su subvencije veće i idu do 8.000 €. 

Osim što država subvencije ne dodeljuje za kupovinu električnih bicikala, ne dodeljuju se ni za kupovinu električnih trotineta. Matematika je ipak jasno na strani dvotočkaša – najjeftiniji novi električni bicikli i trotineti dostupni su za oko 600 €, dok cena jeftinijih električnih i hibridnih automobila iznosi oko 15.000 €. Sa učešćem u ceni električnog bicikla od 250 €, godišnje bi se na ulici našlo oko 4.000 električnih bicikala umesto svega 200-500 električnih ili hibridnih automobila, čije prisustvo i pozitivan uticaj su statistički zanemarljivi. 

Kao kuriozitet može se navesti odluka Grada Beograda da subvencioniše i nabavku električnih bicikala u 2022. godini iznosom od 5.000 dinara. 

Zašto su uopšte uvedene subvencije?

U Srbiji je prema zvaničnoj statistici tokom 2021. godine bilo 2.2 miliona registrovanih automobila i saobraćaj je prepoznat kao jedan od većih zagađivača u gradskim sredinama. Među registrovanim vozilima dominirali su putnički automobili, dizelaši, a prosečna starost voznog parka je iznosila oko 17 godina. Ovakav vozni park izaziva niz problema u životnoj sredini: veću opasnost po saobraćaj, zagađenje bukom, svetlošću, mikroplastikom i hemikalijama, stvaranje saobraćajnih gužvi. Za svakodnevno funkcionisanje motornih vozila u Srbiji, osim velikih količina nafte i naftnih derivata koji čine Srbiju energetski zavisnom, potrebne su velike asfaltirane površine skupe za izgradnju i održavanje. Svaka od njih podrazumevaju izbor: parking umesto zelenila, pešačkih ili biciklističkih staza, dečijih igrališta i sportskih terena ili drugih delova životne sredine.