Češljajući češljeve, pročešljali smo bitne stvari

Nedavna akcija JKP „Parking Servis“ obradovala je mnoge građane kojima je bicikl jedno od glavnih prevoznih sredstava. Naime, na više lokacija u gradu (gde su i bili u većini slučajeva potrebni) postavljeni su novi držači za bicikla. Držači su kvalitetni i odgovarajućeg dizajna (u obliku „obrnutog slova U“), za koje može da se veže bicikl za oba točka. Ovo je izuzetno važno imajući u vidu da savremeni dizajn bicikla uglavnom pruža mogućnost lakog skidanja točka bez upotrebe alata, kao i da pojedini bicikli imaju dosta šire gume nego što je širina većine držača starog tipa, tz. češalj-držača.

Nastavak ulaganja grada u razvijanje mreže javnih biciklističkih parkirališta, koje je započeto 2009. godine, je bez sumnje za svaku pohvalu. Pored staza, držači su osnovni element biciklističke infrastrukture bez kojeg masovna popularizacija ovog vida prevoza u gradskim sredinama nije moguća. Dodatnu vrednost ove akcije  predstavlja činjenica da su i građani bili na izvestan način uključeni u sam proces donošenja odluka o postavljanju držača, kao i o izboru lokacija na kojima su postavljeni. Naime, UG Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI) je u julu 2013. godine pokrenula akciju “Češljamo češljeve” koja je za cilj imala prikupljanje informacija od građana o nedostajućim i oštećenim češljevima (držačima) za bicikla, kao i o lokacijama na kojima su oni potrebni ali nisu postavljeni. Inicijativa za samu akciju je nastala na osnovu učestalih žalbi mnogobrojnih građana da im nedostaju držači za koje mogu bezbedno da vežu svoje dvotočkaše. Nakon prikupljanja i obrade informacija, NSBI je dostavila izveštaj JKP Parking Servis i aktivno se zauzela za rešavanje ovog svakodnevnog problema Novosađana daljim informisanjem javnosti o samoj akciji i problemu parkiranja dvotočkaša. Budući da se akcija NSBI poklopila sa odlukom JKP Parking Servisa da postavi nove držače za bicikla, ovo preduzeće je uvažilo dosta predloga građana o lokacijama gde postaviti držače. Rezultat takvog postupka je rezultovao momentalnim korišćenjem parkinga od strane velikog broja biciklista, što nije bio slučaj sa većinom lokacija na kojima su postavljeni držači tokom 2009. i 2010. godine (kada građani nisu bili konsultovani).   

U vremenima kada mnogo toga ne funkcioniše kako većina građana misli da „treba da bude“ u gradu, i kada smo svedoci svakodnevnice za koju želimo da je prilično drugačija nego što jeste, zaista ohrabruje akcija građana kojom se uticalo na uspešnu realizaciju projekta od javnog značaja. Aktivizmom građana je pokazano da je moguće napraviti makar i malu promenu „na bolje“ u stvarnosti u kojoj živimo. Zbog toga ovu akciju treba posmatrati kao pozitivan primer saradnje „grada i građana“, koji pokazuje da je dobro, moguće i neophodno da javna preduzeća u gradu demokratizuju sistem donošenja odluka, tj. uključuju i građane u procese planiranja svakodnevnice. Sa druge strane, lekcija koja treba da se nauči iz ovog primera je da građani moraju biti aktivni i sami inicirati promene u svojoj sredini i ponašanju lokalnih institucija, u suprotnom, malo toga je moguće da „krene na bolje“. 

U odnosu na biciklističku infrastrukturu, sledeće što je neophodno uraditi (pored uključivanja građana) prilikom postavljanja novih držača kao i izgradnje staza je da se prostor za izgradnju biciklističke infrastrukture, gde god je to potrebno, obavezno „oduzima“ od prostora namenjenog za motorni saobraćaj (za slučaj Novog Sada, prvenstveno parkirališta za automobile) a ne namenjenog pešacima. To je kvalitativni iskorak koji lokalne nadležne institucije (pre svega Uprava za saobraćaj i puteve, JP ZiG i JP Urbanizam) trebaju da učine – i samo na taj način će promocija biciklizma imati smisla a Novi Sad rešiti saobraćajne probleme i postati humaniji grad – grad po meri svojih građana.