Grad za ljude ili za kvadrate?

Šta nam donosi novi urbanistički plan za prostor oko Betanije?

Na prostoru bivše fabrike DES planira se izgradnja novih stambenih objekata. Na prvi pogled – još jedan uobičajen urbanistički potez. Međutim, kada zagrebemo malo dublje, dolazimo do pitanja koje se sve češće postavlja u Novom Sadu: da li grad planiramo za ljude ili za investitorske kvadrate?

Industrijsko nasleđe koje nestaje!

Objekti nekadašnje fabrike nisu samo „stari zidovi“. Oni su deo identiteta grada i svedočanstvo njegove industrijske prošlosti. Umesto njihovog rušenja, postoji realna i dokazana alternativa – prenamena u javne i društvene sadržaje. Primer za to već imamo u Novom Sadu – nekadašnja industrijska zona danas funkcioniše kao prostor kulture, kreativnih industrija i društvenog života. Zašto isti model ne primeniti i ovde?

Linijski park – potencijal ili propuštena prilika?

Plan predviđa formiranje linijskog parka iza bivše fabrike DES, što je na papiru odlična ideja. Ali park nije samo zelena linija – park mora da živi. Ako ga okružimo zatvorenim stambenim blokovima, dobićemo pasivan prostor bez sadržaja. Ako ga povežemo sa javnim funkcijama – dobijamo mesto susreta, boravka i zajednice. Pitanje je jednostavno: da li želimo park uz zgrade ili park koji je deo grada?

Spratnost koja stvara “zid efekat”

Planirana visoka spratnost se pravda postojećim objektima u okolini. Međutim, to ne znači da svaki novi objekat mora slepo da prati maksimum, jer grad nije excel tabela. Pametno planiranje podrazumeva postepeni prelaz u visinama, očuvanje osunčanosti, provetrenosti i kvaliteta javnog prostora. U suprotnom dobijamo „urbane kanjone“ – zatvorene, zagušene i neprijatne za život.

Šta veća spratnost znači za saobraćaj?

U neposrednoj blizini nalaze se važne zdravstvene ustanove za koje se planira proširenje kapaciteta. To znači i više pacijenata, više zaposlenih i veću potrebu za dostupnošću. Istovremeno, veća gustina stanovanja koja se dobija povećanjem spratnosti i višeporodičnim objektima umesto dosadašnjih jednoporodičnih znače više automobila i veći pritisak na saobraćajnu mrežu. Rezultat je jasan: Zagušenje upravo na onim lokacijama gde je protočnost najvažnija – oko bolnica i zdravstvenih ustanova!

Da li plan vidi pešake i bicikliste?

U savremenom gradu prioritet imaju ljudi, a ne automobili. Pešačke zone, biciklističke veze i javni prostori nisu luksuz – oni su standard. Ovaj plan je prilika da se taj standard primeni. Ako je propustimo, dobićemo još jedan prostor koji funkcioniše samo na papiru.

U Elaboratu se navodi da biciklistička staza postoji samo u Hajduk Veljkovoj ulici, međutim, nigde se ne navodi potreba da se staze izgrade i u Novosadskog sajma te na Bulevaru kralja Petra I, ili eventualno u Ulici Branimira Ćosića.

Grad se planira tokom postojanja a greške se pamte dugo!

Urbanističke odluke se donose danas, ali njihove posledice traju decenijama. Zato je važno da se u ovom trenutku zapitamo:

• da li čuvamo ono što ima vrednost
• da li gradimo prostor za ljude
• da li razmišljamo dugoročno

I najvažnije – da li učestvujemo u donošenju tih odluka. Jer grad nije ničija privatna investicija. Grad pripada svima nama.

Više o ranom javnom uvidu na ovaj plan pročitaj na našem sajtu, a primedbe koje smo poslali na ovaj urbanistički plan možeš pogledati na ovom linku.

Za naslovnu fotografiju preuzeta fotografija sa mojnovisad.com