Saobraćajne površine

Kada je reč o saobraćajnim površinama, ova tema vrlo često unosi zabunu među biciklistima. Zato je došlo vreme da vam pojasnimo osnovne saobraćajne površine, kako za bicikliste, tako i za ostale učesnike u saobraćaju.

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima u Republici Srbiji prepoznate su sledeće saobraćajne površine:

Neke površine su veoma slične, neke se u potpunosti razlikuju. Ali hajde da krenemo redom.

Kolovoz je površina namenjena za kretanje vozila. Najčešće se kolovozom kreću motorna vozila, međutim u nedostatku biciklističke staze, biciklisti su u obavezi kretati se kolovozom, maksimum 1m od desne ivice kolovoza.

U mnogim slučajevima, zbog svoje lične bezbednosti, biciklisti izbegavaju da koriste kolovoz i voze trotoarom. Iako zabranjeno, bezbednije je, posebno za starije, roditelje sa decom i decu, a u takvim situacijama nipošto nemojte ugrožavati pešake, brzo voziti i zvoniti pešacima da se sklone. Poštujte njihovo kretanje i polako vozite iza njih.

Delovi kolovoza su:

U Novom Sadu još uvek nemamo tramvaje, ali čest je primer biciklističkih traka na kolovozu. One su najčešće vrlo jasno obeležene piktogramom bicikla i strelicama koje označavaju smer kretanja. Kao i za duge segmente kolovoza, i za biciklističke trake važi pravilo zabrane parkiranja i zaustavljanja.

Ovde namamo šta puno pisati – svi znamo šta je i čemu služi biciklistička staza. Prema zakonskoj definiciji biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje biciklista i lakih električnih vozila (LEV – električni trotineti). U Novom Sadu ima sad već preko 150 kilometara biciklističkih staza. Neke od njih su relativno dobrom stanju, mnoge baš i ne. Međutim, zakon je ovde jasan: ako postoji biciklistička staza, biciklisti se istom moraju kretati. To u praksi znači da je kretanje drugim površinama (trotoar, kolovoz) kada postoji biciklistička staza, strogo zabranjeno.

No, zabranjeno je još nešto, ali ne za bicikliste, a odnosi se na biciklističku stazu:

Kada govorimo o trotoarima i pešačkim stazama, nema mnogo nedoumica. Svima nam je već jasno da su ove površine namenjene prvenstveno za kretanje pešaka. Postoje određeni izuzeci a odnose se na druge učesnike u saobraćaju odnosno na motorna vozila. Recimo, na trotoarima je zabranjeno parkiranje motornih vozila, ali ako je trotoar dovoljno širok tako da nakon parkiranja vozila za pešake ostane širina od 1,6 metara, jedinica lokalne samouprave na trotoaru može obeležiti parking. Na trotoarima se prema pravilima može naći svašta nešto – od urbanog mobilijara (klupe, kante, držači za bicikle i sl.) koji tu i treba da budu kada je trotoar dovoljno širok, pa sve do nekog drugog mobilijara (bašte kafića, frižideri, zamrzivači, suncobrani, tezge, parkirana vozila i sl.) koji tu zapravo i ne treba da budu, ili bar da se pridržavaju ograničenja kada je trotoar dovoljno širok (poput onog na Bulevaru oslobođenja).

Ovo je relativno nov pojam u našem zakonodavstvu, a uveden je još 2018. godine. Iako postoji već 7 godina, nije od samog početka primenjivan u Srbiji, pa ni u Novom Sadu. Novi Sad je svoju prvu pešačko-biciklističku stazu dobio tek 2022. godine, u Jevrejskoj ulici. Ubrzo nakon toga, ove površine su se počele pojavljivati na nekoliko lokacija, uglavnom na delovima gde ne postoje biciklističke staze a postoji potreba da se biciklisti zbog bezbednosti sklone sa kolovoza, te ima dovoljna širina trotoara da se biciklisti kreću njime. Jedna od lokacija je i ugao Bulevara kralja Petra I i Rumenačke ulice, a druga lokacija je ugao Bulevara oslobođenja i Futoške ulice.

Šta zapravo predstavlja pešačko-biciklistička staza? Pešačko-biciklistička staza podrazumeva mešovitu stazu kojom se kreću pešaci i biciklisti, uz ograničenje brzine kretanja za bicikliste na 10 km/h i obavezu da vozač bicikla ne ometa i ne ugrožava pešake. U pogledu svega ostalog, važe ista pravila kao i za biciklističke staze.

Saobraćajna signalizacija je vrlo važna u obeležavanju saobraćajnih površina kao i čosebnih pravila koja važe na putevima. Za kolovoz nam i nije potrebna posebna saobraćajna signalizacija, jasno vidimo da je to put namenjen za kretanje vozila, međutim biciklističke staze, biciklističke trake i pešačko-biciklističke staze moraju jasno biti obeležene, da bi se znalo koja im je namena.

Saobraćajna signalizacija može biti vertikalna (obeležava se na površinama-asfaltu) i vertikalna (predstavlja saobraćajne znakove). Tako, za sve navedene površine razlikujemo posebne saobraćajne znakove.

U slučaju biciklističkih staza i trotoara postoji nekoliko saobraćajnih znakova, a oni su:

I biciklistička traka na kolovozu mora biti obeležena adekvatnom saobraćajnom signalizacijom: