Prenamena javnih prostora: može li Novi Sad pratiti primere Varaždina?

U utorak je u Ulici Augusta Šenoe u Varaždinu, Hrvatska, predstavljena nova ozelenjena površina namenjena pešacima i biciklistima, realizovana u sklopu EU projekta „PopUpUrbanSpaces“ koji sprovodi Razvojna agencija Sjever DAN kao projektni partner iz Hrvatske. Projektom je, između ostalog, predviđeno postavljanje žardinjera od cortena sa stablima javora, a koje su ovih dana postavljali radnici preduzeća Parkovi d.o.o. Varaždin.

U sklopu projekta izradiće se strategija urbane mobilnosti Grada Varaždina, a jedna od projektnih aktivnosti je i pretvaranje Ulice Augusta Šenoe u ozelenjenu javnu površinu. U Šenoinoj je tako sprovedeno uređenje u obliku drvoreda koji će svojim krošnjama stvarati hladovinu, a stabla su posađena u mobilnim žardinjerama od corten čelika na kojima su pričvršćene drvene modularne klupe otporne na vremenske uslove.

Projekat se do 2025. godine sprovodi i sufinansira sredstvima programa Interreg Central Europe te okuplja 10 partnera iz sedam zemalja – Italije, Slovenije, Austrije, Nemačke, Mađarske, Poljske i Hrvatske.

Izdržljiv materijal posuda i sadnice koje veličinom upotpunjavaju prostor

Šenoina ulica osvežena je žardinjerama koje okružuju klupice za odmor izrađene od hrastovih letvica. Dugačke 1,5 metara i visoke jedan metar, žardinjere su opremljene sistemom za odvođenje vode i sistemom za podzemno sidrenje stabla.

Corten je moderan i izdržljiv materijal, često korišćen u arhitektonskim projektima i umetničkim delima, a cortenske žardinjere mogu se videti u Beču, Ljubljani, Strazburu i mnogim drugim evropskim gradovima. Za razliku od dosad korišćenih drvenih, cortenske žardinjere predstavljaju trajno rešenje te ne zahtevaju posebno održavanje zbog zaštitnog spoljašnjeg sloja i oksidirane površine.

U žardinjerama su posađene sadnice japanskog javora (Acer palmatum meerstammig), koji je nešto manjih dimenzija od drugih vrsta stabala. Da naraste do svoje maksimalne veličine potrebno je mnogo godina, zbog čega su za sadnju u Šenoinoj ulici odabrane formirane jedinke koje svojom veličinom već sada upotpunjuju ulični prostor, navode u varaždinskim Parkovima.

Izvor: EKOVJESNIK

Da li i Novi Sad može pratiti ovakvu transformaciju javnih prostora?

Varaždin je poznat kao grad koji aktivno unapređuje održivu urbanu mobilnost podsticanjem korišćenja bicikla i pešačenja. Prvi je grad u regionu koji je postao članica ECF mreže gradova i regiona za bicikliste, a prenamenom i unapređenjem javnih prostora utiče na promenu saobraćajnih navika svojih građana, a prenamenom javnih prostora u samom centru grada Varaždin dodatno pokazuje da može biti grad za ljude a ne za automobile.

Iako važi za biciklističku prestonicu regiona, ulice u centru Novog Sada nimalo nisu bike friendly. Naprotiv, vožnja bicikla Bulevarom Mihajla Pupina, Šafarikovom, Jovana Subotića, Temerinskom i njima sličnim ulicama u centru koje nemaju adekvatnu biciklističku infrastrukturu, nimalo nije prijatna, čak štaviše, mnogi građani izbegavaju ove ulice upravo zbog bezbednosti. Nasuprot tome, neke od centralnih ulica u Novom Sadu poslednje dve godine doživljavaju apsolutni preobražaj. Tako se Ulice Zlatne grede, Daničićeva, Skerlićeva i Milovana Vidakovića od nekada pretežno automobilskih, danas polako pretvaraju u pešačke i biciklističke ulice. Potpuni preobražaj ove ulice doživele su u sklopu projekta uređenja Almaškog kraja kao kulturno-istorijske celine pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada uz finansijsku podršku AP Vojvodine.

Nije samo ovaj potez u centru doživeo preobražaj poslednjih nekoliko godina. Današnji Trg republike nekada je bio jedno veliko parkiralište u strogom centru grada. Automobili od kojih se nije moglo proći trgom, parkirani na svakom ćošku, danas su prošlost, a trg je pretvoren u pešačku zonu.

Da Novi Sad zaista može biti grad za ljude, sa humanijim prostorima, pokazaju i ova dva primera prenamene prostora i to u centru grada. Osim toga, osamdesetih godina prošlog veka Trg slobode je bio centralna autobuska stanica dok je Zmaj Jovinom prolazilo gomile automobila. Danas je to sve pešačka zona.

Dakle, odgovor je jednostavan: i Novi Sad može imati prijatnije javne prostore i biti lepši za život, a za to ključnu ulogu imaju dve stvari:

1. Čvrsta odluka gradskih institucija da grad grade za ljude sa humanijim javnim prostorima, i
2. Promena navika stanovništva uz korišćenje bicikla, pešačenja i javnog prevoza, umesto automobila.

Kada se ove dve ključne stvari spoje, dobićemo mnogo lepši i humaniji Novi Sad, mnogo prijatniji za život. No, posmatrajući iz ovog ugla, Novi Sad je na dobrom putu ka tom cilju, samo još da je celokupna transformacija još malo brža.