Očekivanja stručnjaka: humaniji život, međunarodna saradnja i bolji uslovi za biciklizam

5. i 6. novembra 2015. godine u zgradi Skupštine AP Vojvodine je održana 5. Međunarodna konferencija “U susret humanom gradu”. Tema konferencije je bila “Saobraćaj u gradovima do 2030. godine – ključne promene”, a održana je u organizaciji Departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Pokrajinskog sekreterijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Glavni pokrovitelji konferencije su bili Skupština AP Vojvodine, Pokrajinski sekreterijat za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Konferencija je takođe podržana od strane mnogih međunarodnih organizacija koja se bave unapređenjem, razvojem i promocijom održive saobraćajne infrastrukture. Novosadska biciklistička inicijativa je takođe bila jedna od organizacija koja je podržala održavanje konferencije i delom učestvovala u njenoj organizaciji.

U okviru otvaranja konferencije posebno bismo istakli obećavajuća izlaganja predsednika Skupštine AP Vojvodine Ištvana Pastora i potpredsednika Pokrajinske vlade Miroslava Vasina koji su istakli da je u Vojvodini, koju prati tradicija biciklističkog saobraćaja duža od jednog veka, u ovom trenutku moguće zagovaranje i razvoj biciklističkog saobraćaja i to ne samo rekreativnog već kao dominantnog vida transportnog sredstva u gradovima, ali i ruralnim sredinama sa naglaskom na buduće investiranje u umrežavanje biciklističke infrastrukture na teritoriji AP Vojvodine.

Na konferenciji su priliku da izlažu svoja profesionalna znanja i iskustva imali eminentni stručnjaci iz različitih oblasti kao što su saobraćaj, arhitektura, urbano planiranje, zaštita životne sredine, ekonomija i iz niza drugih srodnih profesija koje se bave temama urbanog transporta, njegovim planiranjem, investicijma i implementacijom. U tom smislu su se mogla čuti različita izlaganja u vezi sa izazovima sa kojima se savremeni gradovi danas suočavaju, a u odnosu na unapređenje mobilnosti u skladu sa principima održivog razvoja i stvaranjem urbanih prostora koji su prilagođeni potrebama ljudi.

Teme koje su najviše bile zastupljene među izlagačima su izazovi razvoja javnog prevoza, promocija i implementacija nemotorizovanih vidova transporta, nove politike parking servisa, ekološki, ekonomski i zdravstveno prihvatljivi vidovi transporta, primeri dobre prakse, izvori finansiranja i raspodela državnog i privatnog kapitala u njegovom razvoju, ali i korišćenje savremenih tehnologija vezano za baze podataka koje su potrebne za održavanje i unapređenje saobraćajne infrastrukture, kao i društveno osetljiva pitanja kao što je tema uznemiravanja žena u javnom gradskom prevozu, uticaj smanjenja mobilnosti i savremenih stilova života na povećanje gojaznosti, kao i unapređenje mobilnosti ljudi koji imaju specifične potrebe u skladu sa svojima godinama, zdravstvenim poteškoćama i drugim faktorima koji utiču na njihovu mobilnost i kvalitet života.

Kvalitetu same konferencije i veoma velikom akcentu na razvoj biciklističkog saobraćaja znatno je doprinelo učešće predstavnika organizacija kao što su Evropska Biciklistička Federacija (ECF – European Cyclists’ Federation) i regionalne mreže CiViNET Slovenija – Hrvatska (CiViNET Slovenia – Croatia) koja je deo međunarodne organizacije CIVITAS – Mreža gradova (CIVITAS City Networks). Takođe, u kontekstu unapređenja razvoja biciklističkog saobraćaja na evropskom i regionalnom nivou posebno bismo istakli izlaganja Bernharda Ensinka i Vladimira Babiča.

“Od mobilnosti automobila u susret mobilnosti ljudi u Ljubljani 2010 – 2015” (FROM THE MOBILITY OF CARS TOWARDS MOBILITY OF THE PEOPLE IN LJUBLJANA 2010 – 2015) dr Janeza Koželja, profesora Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani i predstavnika CiViNET – a, Slovenačko – hrvatske mreže za urbanu mobilnost.

“Zašto razviti plan održive urbane mobilnosti u malom gradu? Zašto ne?!” (WHY DEVELOP A SUMP IN A SMALL TOWN? WHY NOT?!) Helene Hećimović, člana Gradskog veća grada Koprivnice i koordinatora Evropske nedelje mobilnosti od 2002. godine, kao i predstavnika mreže CiViNET Slovenija-Hrvatska.

“Podaci o biciklizmu: podaci koje imamo i podaci koji su nam potrebni“ (DATA ON CYCLING: THE DATA WE HAVE – THE DATA WE NEED“, Bernarda Ensinka (Bernhard Ensink), generalnog sekretara Evropske biciklističke federacije, i Holgera Haubolda (Holger Haubold).

„SOFT mobilnost“ (SOFT MOBILITY), Mihaela Kramera (Micheal Cramer), člana Evropskog parlamenta, Grupa zelenih – Evropski slobodni savez i osnivača projekta „Put gvozdene zavese -iskustveni doživljaj evropskih podela” (Iron curtain trail – expericing the history of  Europe’s division).

“Novi multidisciplinarni pristup integracije biciklizma u urbani pejzaž” (NEW MULTIDISCIPLINARY APPROACH TO INTEGRATE CYCLING INTO THE URBAN LANDSCAPE), Polonke Andrječić – Mušić (Polonca Andrejčić Mušić)  i Ilke Čerpes (Ilka Čerpes).

Navedena izlaganja su se bavila temama u vezi sa: pojedinačnim studijama slučajeva i primerima dobre prakse kao što su primer grada Ljubljane i Koprivnice; problemima sa kojima se suočavaju manji gradovi u razvoju biciklističkog saobraćaja; pitanjima na koji način implementirati savremena inženjerska rešenja mešovitog saobraćaja, a da budu zadovoljeni kriterijumi bezbednosti; participativnim modelima učešća različitih aktera društva u sprovođenju urbanih politika; edukacijom medija u vezi sa temama urbane mobilnosti i promocije biciklističkog saobraćaja, kao i potrebama za postojanjem baza kontinuirano ažuriranih podataka na svim nivoima – globalnom, evropskom, nacionalnim, i lokalnim. Od posebnog značaja je istaknuta i tema politika zagovaranja na višim nivoima vlasti što kao posledicu može imati ne samo razvoj biciklističkog saobraćaja u gradu, već i razvoj rekreativnog i turističkog biciklizma.