Most slobode u Novom Sadu

Novosadska "crna ovca" - Most slobode i u 2021. bez biciklističke staze

Ako je suditi prema predlogu budžeta koji će se naći pred odbornicima Skupštine Grada Novog Sada, usled budžetskih rezova zabrana prelaska biciklista preko Mosta slobode se neće rešavati ni 40 godina nakon njegovog otvaranja. 

Na Mostu slobode postoji zabrana biciklističkog saobraćaja zasnovana na pravilima saobraćaja - po zakonu i u skladu sa saobraćajnom signalizacijom, Most slobode se smatra motoputom, što ujedno znači i zabranu saobraćaja za bicikliste i potencijalnu novčanu kaznu u iznosu od 10 do 20.000 dinara. 

Osim sportskih biciklista koji se redovno upućuju ka Fruškoj gori da bi trenirali na stazama i putevima, mostom se svakodnevno kreću i oni koji žele da stignu od Sremske Kamenice do Novog Sada i obrnuto. Od zanimljivih destinacija za Novosađane na sremskoj strani se nalaze fruškogorska izletišta, Instituti za onkologiju, kardiovaskularne i plućne bolesti, naročito atraktivan Kamenički park, ali i nova zgrada Radio-televizije Vojvodine. 

Svi ovi sadržaji i činjenica da je Most slobode najkraća moguća veza između Sremske Kamenice i Novog Sada navodi bicikliste da most prelaze zaustavnom trakom. Neki od biciklista nastavljaju kroz tunel, dok jedan broj prebacuje bicikl preko ograde, odlazeći šumskim putem u Kamenicu ili niz spiralu se spuštajući u Kamenički park. Tako će i sveže uređen park ostati deonica koja nije namenjena biciklistima, već stanovnicima Sremske Kamenice i vozačima. 

Novosadska biciklistička inicijativa, biciklistički savezi i klubovi i različite grupe građana godinama zahtevaju da se ovaj problem reši i da se korišćenje mosta za bicikliste legalizuje. Građani Novog Sada (od kojih oko 40.000 redovnih biciklista) uverili su se u više navrata da se za potrebe investitora opremaju i poklanjaju čitave parcele i uređuje infrastruktura za manje od 6 meseci i daju značajni podsticaji, pa je nejasno zašto ni posle višegodišnjih apela nije moguće urediti najjednostavniju biciklističku stazu na ovom potezu za one koji pune gradski budžet plaćanjem raznih nameta.

Dodatni utisak ignorisanja problema ostavljaju i povremene najave izgradnje novih mostova preko Ribarskog ostrva do Sremske Kamenice i pešačko-biciklističkog mosta koji vodi ka liftu koji bi trebalo instalirati na Petrovaradinskoj tvrđavi. Grad je 2018. godine izradio i SMART studiju gradskog saobraćaja u kojoj je predložena izgradnja platforme ispod mosta, dok su građani radi bržeg i jeftinijeg rešavanja problema predlagali izgradnju biciklističke staze, pomeranje zaštitne ograde ili jednostavno ukidanje statusa motoputa.

Najbliži alternativni, duži pravac između Sremske Kamenice i Novog Sada pruža se preko mosta Duga (koji takođe nema biciklističku stazu) i preko Trandžamenta ili kroz naselje Ribnjak. Alternativna deonica od Limanskog do Kameničkog parka preko mosta Duga dodaje biciklistima gotovo 5 kilometara vožnje i da apsurd na temu bezbednosti biciklista bude veći, iste brzine automobila i biciklista na ovoj deonici se razvijaju na putu koji je uži u odnosu na Most slobode. 

Prema trenutnim procenama, rešavanje ovog pitanja moglo bi početi najranije u martu ili aprilu 2021. godine, prilikom rebalansa gradskog budžeta. Ovo ipak nije naročito ohrabrujuće - čak i tada bi od izrade tehničke dokumentacije do vožnje novom biciklističkom stazom proteklo najmanje godinu dana, što znači da bismo biciklističku stazu na Mostu slobode dočekali optimistički najranije polovinom 2022. godine. 

Ovom temom su se bavili i naši volonteri: 

 

Zašto je Most slobode izgrađen bez biciklističke staze?

Najprepoznatljiviji novosadski most na Dunavu i jedini sačuvan u originalnom izgledu u odnosu na period pre bombardovanja 1999. godine projektovao je akademik Nikola Hajdin, dok je alternativni predlog lokalnog mosta, sa pešačkim i biciklističkim stazama predlagao arhitekta Bratislav Karadžić.

Most je izazivao brojne političke polemike i sukobe dve struje unutar tadašnjeg Saveza komunista Vojvodine - u to vreme se vodila polemika kojom trasom će ići deonica autoputa puta Novi Sad - Beograd, pa je jedna struja zagovarala prolazak kroz Novi Sad, Bulevarom oslobođenja (tada Bulevar 23. oktobra), a druga današnju trasu van grada.

Kako je u konačnom unutarpartijskom obračunu pobedila struja koja je zagovarala prolazak međunarodnog autoputa kroz grad, novi most je dobio i takve monumentalne obrise.

Krojen za visokofrekventan međunarodni motorni saobraćaj, most je ostao parče infrastrukture neprilagođeno lokalnim potrebama i to nije promenjeno čak ni prilikom rekonstrukcije posle NATO bombardovanja. Urbanisti su u međuvremenu razmatrali i izgradnju naselja za 40.000 stanovnika, ali je teren sa klizištima i na brdašcima ostao previše izazovan za veće objekte.  

Most slobode, pešačko-drumski most čiju su izgradnju osamdesetih godina finansirali građani Novog Sada, povezuje sremsku i bačku stranu grada i biciklističku stazu nema još od 1981. godine kada je svečano otvoren. Dugačak je 1382 metra, ima čak 6 saobraćajnih traka za automobile (po 3 u oba smera) i trotoar sa obe strane. Rekonstrukcija mosta je koštala 40 miliona eura i trajala je oko 2 godine, a posle rekonstrukcije je 2005. godine svečano otvaran dva puta.