Ovo su takozvane „optimalne tačke“ u okviru kojih se izbegava prekomerno udisanje zagađenog vazduha.

Ukoliko ste vozili bicikl danas bilo kojom brzinom koja je različita od 12,9 km/h (žene) ili 14,5 km/h (muškarci) to i nije bilo baš dobro za vaše zdravlje. Inače, ove brzine su maksimalne brzine kretanja kućnog miša ili praseta.

Takođe, ukoliko ste šetali korakom sporijim od 4 km/h (za oba pola), uglavnom ste opet napravili grešku.

Navedene brzine su „optimalne tačke“ za kretanje ljudi između 20 i 60 godina starosti i to po ravnom terenu, navodi Aleksandar Bigazi (Alexander Bigazzi) sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji. On je izračunao ove brzine u nameri smanjenja izloženosti ljudi zagađenom vazduhu. „Što se neko brže kreće“, navodi autor „snažnije i udiše, te samim tim može udahnuti i više zagađenja, ali takođe se i kraće izlaže sabraćaju“.

Postoji mnogo dodatnih objašnjenja i činjenica koje moraju da se uzmu u obzir u odnosu na navedene optimane brzine, što je detaljno objašnjeno u studiji koja je publikovana u naučnom časopisu International Journal of Sustainable Transportation. Kako autor navodi okvrine brzine za sigurnu vožnju bicikla su između 11,3 i 19,3 km/h, i oko 1,6 do 6,4 km/h za hodanje. Ali, ako se ove optimalne brzine premaše za 9,6 km/h izloženost zagađenom vazduhu se može više nego duplirati. Međutim, postoji i mnogo faktora koji mogu da utiču na ublažavanje rizika prilikom izloženosti zagađenom vazduhu, kao što su to godine, nagib puta, vremenske prilike, i udaljenost od najvećih koncentracija zagađenja – kao što je to autoput.

Da li je onda neophodno u cilju zaštite naših pluća da se brzina kretanja konstantno prilagođava? Možda i nije. Kako Aleksandar objašnjava: „Čini se da pešaci i biciklisti biraju brzinu kretanja koja približno minimizira dozu inhalacije zagađenja, iako je malo verovatno da je glavni motiv za to samo zagađenje.“

Izvor: CITYLAB, orginalan tekst možete pročitati ovde.

Tekst preveo i prilagodio: V. M.