Svetski dan bicikla: Koliko saobraćaj utiče na životnu sredinu?

Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača vazduha u svetu i zbog toga je njegova transformacija ka održivosti imperativ u cilju ublažavanja klimatskih promena. Uloga koju u dekarbonizaciji saobraćaja ima najjednostavnije ekološko vozilo poput bicikla je nemerljiva. Osim što ne emituje štetne gasove i čestice, održivost bicikla ogleda se i u tome što zauzima manje prostora na putevima i parkinzima i time ublažava saobraćajne gužve.

Takođe, za njegovu proizvodnju potrebno je manje resursa i energije u odnosu na ostala vozila, dok je reciklaža bicikala jednostavan i ekonomičan proces. Najzad, vožnja bicikla je nečujna, a ovo je posebno važno imajući u vidu da su automobili glavni uzrok urbanih zagađenja bukom. Pored navedenih ekoloških koristi, vožnja bicikla doprinosi očuvanju našeg zdravlja kao fizička aktivnost pogodna za sve uzraste. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, bicikliranje smanjenje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, određenih karcinoma, dijabetesa, pa čak i smrti.

Zbog svega navedenog, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju o integraciji uobičajenog bicikliranja u sisteme javnog prevoza za održivi razvoj. Svetski dan bicikla, koji obeležavamo 3. juna, skreće pažnju na prednosti korišćenja bicikla — jednostavnog, pristupačnog, čistog i ekološki održivog prevoznog sredstva.

“Održivi transportni sistem koji promoviše ekonomski rast, smanjuje nejednakosti, a istovremeno jača borbu protiv klimatskih promena, ključan je za postizanje Ciljeva održivog razvoja”, navode iz Ujedinjenih nacija povodom obeležavanja svetskog dana bicikla. Neke od zemalja u kojima ima najviše bicikala su Holandija, Danska, Nemačka, Švedska, Norveška i Finska.

Bicikliranje u Srbiji

Promovisanje bicikliranja prepoznato je kao jedna od mera održivog razvoja u Srbiji o čemu svedoče i brojne subvencije za kupovinu bicikala koje raspisuju gradovi i opštine.

Novi Sad je vodeći grad kada je reč o broju bicikala i dužini biciklističkih staza sa preko 43.000 aktivnih biciklista i više od 150 km bicklističkih saobraćajnica. Nedavno je ovaj grad najbolje učenike nagradio biciklima, a raspisao je i Javni poziv upućen fizičkim licima za podršku nabavke bicikala za 2024. godinu.

U Zrenjaninu je početkom maja takođe raspisan konkurs za dodelu bespovratnih sredstava građanima za nabavku bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji grada Zrenjanina.

A prema podacima udruženja “Ulice za bicikliste”, Beograd trenutno ima 95 km biciklističkih staza, pa je širenje mreže staza za bicikle od ključnog značaja za povećanje brojnosti biciklista u saobraćaju prestonice.

Izvor: Energetski portal