Propušta li Beograd (opet) lekcije iz Novog Sada?

Negde u decembru 2013. godine organizovan je sastanak u Agenciji za bezbednost saobraćaja čija su centralna tema bili biciklisti. Tom prilikom bili su prisutni predstavnici i predstavnice različitih institucija i organizacija, uglavnom sa sedištima u Beogradu. U “naših 5 minuta” pokušao sam da sumiram šta je najveća vrednost novosadskog iskustva za Beograd:  većina njih reći će “treba da izgradimo mnogo kilometara biciklističkih staza” – novosadska pozicija je takva da možemo da vam prikažemo šta se dešava posle toga.

2009. godine je izrađena saobraćajna studija čijim je delom analiziran i biciklistički saobraćaj u Novom Sadu, sa zaključkom trenda opadanja broja biciklista. Nedugo potom započeta je rekonstrukcija gradskog keja.

Dotadašnji izgled keja, koji se svodio na asfaltirani nasip propraćen klupicama za šetače i mestimičnom rasvetom zameniće nešto novo i drugačije. Centralni deo nasipa zauzela je relativno široka staza za pešake popločana dekorativnim behatonom, koju prati je trim staza. Prvi put je korišćen tartan za ovako nešto, što je bila nepoznanica u Novom Sadu. Rasveta je kompletno promenjena, a počele su da se pojavljuju i nove klupe sa pratećim zelenilom.

Ono što je međutim bilo zaista uz razne prepravke suštinski novo (i prema nekim pričama neplanirano) jeste biciklistička staza koja je pratila pešačku. Da li je ova izmena uneta zahvaljujući činjenici da je tadašnji gradonačelnik imao iz ličnog iskustva poglede jednog bicikliste i da li je ishod bio očekivan, nije mi poznato. U svakom slučaju leti je ova staza jedna od najfrekventnijih, prvenstveno u večernjim časovima. Obim korišćenja je postao toliki da se već i među biciklistima (naročito roditeljima sa decom) čuju predlozi da se staza proširi.

Za lokalnu privredu ova staza je učinila mnogo toga: sadržaji su postali dostupniji (i privlačniji onima koji ne žive u neposrednoj blizini), delimično su se smanjile gužve na parkinzima za automobile (naročito ako idete na gradsku plažu), napravljena je bezbedna i direktna biciklistička ruta od studentskih domova do Univerziteta i centra, dok je nekoliko destinacija prepoznato kao dobro mesto za rentiranje bicikala. O ekonomskim i zdravstvenim benefitima po građane, smanjenom generisanju emisije štetnih gasova izlišno je i govoriti.

Ova biciklistička staza dugačka nekoliko kilometara u generalno je dobrom stanju i posle 5 godina, bez značajnijih ulaganja u održavanje i čini deo međunarodne Euro Velo 6 rute. Ubrzo nakon izgradnje, uz dosta promocija i aktivnosti biciklizam je u Novom Sadu počeo da beleži pozitivan trend. Već 2013/14. godine po prvi put i zvanično je evidentiran povećan broj biciklističkih putovanja na mernom mestu za 15% u gotovo svim uslovima u toku samo jedne godine. Ilustracije radi, 15% u brojevima je oko 60.000 novih putovanja biciklom u toku jedne godine samo na jednom mestu.

Na kraju, po(r)uka za gradske vlasti u Beogradu iz ove priče bi mogla biti formulisana u vidu jednostavnog pitanja: da li potezi koje trenutno povlačite doprinose rešavanju problema Beograđana i Beograđanki ili stvaraju nove? 
Napomena: Kolumnistički tekstovi predstavljaju lične stavove autora i ne predstavljaju zvanični stav Novosadske biciklističke inicijative.