Oprema za put

Kada je oprema za put u pitanju, postoji mogućnost da nešto nedostaje ili da se spakuju nepotrebne stvari. Ovo se najčešće dešava ukoliko se osoba tek upušta u avanture putovanja biciklom, ako se pre početka pakovanja ne napravi spisak i ako se ne prati vremenska prognoza za dane trajanja puta.

Međutim ni tada ne treba očajavati, jer svaki propust koji se napravi na početku, pomaže prilikom naredne pripreme za put.

Za početak veoma je bitno napraviti spisak opreme za koju smatramo da je potrebna, u zavisnosti od destinacije i trajanja puta kao i od toga da li ide jedna ili više osoba. Zatim se treba pridržavati tog spiska i prilikom pakovanja, označavati spakovanu opremu i poneti taj spisak sa sobom, kako bi se moglo dopisati ukoliko nešto zafali u toku samog puta. Neophodno je imati odgovarajući ruksak ili bisage, kao i manji ruksak za novac, lična dokumenta i mobilni telefon. Važno je i poneti dovoljnu količinu vode, a nije na odmet imati uz sebe i energetske čokoladice ili kesicu suvog voća.

Pre polaska na put potrebno je naravno proveriti stanje bicikla, a koji alat i rezervne delove poneti zavisi od rute: terena, kilometraže, od rasporeda biciklističkih servisa usput. Ukoliko put traje nekoliko dana nije dovoljno samo podmazati lanac, već je bitno i poneti sredstvo za podmazivanje sa sobom. Od opreme za bicikl potrebno je poneti sajlu za zaključavanje dvotočkaša, rezervna svetla, sajle za kočnice i menjače, žbice, unutrašnju gumu, pribor za krpljenje guma i polugice za skidanje spoljašnjih guma. Ukoliko se ošteti spoljašnja guma, dobro će doći i komad stare spoljašnje gume sa obodom bez žice. Potreban je alat za rastavljanje lanca, šrafciger, vijci, matice, podloške, ključevi za vijke i navrtke, ključ za žbice, kao i pumpa za gume.

Ferenc Lovas je biciklista koji je 2012. godine biciklom putovao do Crne Gore, a 2011. obišao je Balaton. On napominje da “bez servisa bicikla i nekog osnovnog alata, unutrašnje rezervne gume, pribora za krpljenje guma, rezervnih žbica i pumpe” ne treba da se kreće na put. ― Pokušavam da stvari koje nosim svedem na 20 kilograma. Sve nosim na biciklu, torba na volan i bisage nazad. Preporučljivo je da bisage imaju nepromočivu navlaku, a za napred može da posluži i malo jača najlonska vrećica ― dodaje Lovas.

Biciklista Saša Mudrinić poručuje da je veoma bitno da sedište bude udobno. ― Svakako jedna od najbitnijih stvari jeste odabir odgovarajućeg sedišta, jer ipak na biciklu se u putu provede dosta vremena i bitno je da vam sedište odgovara. Univerzalno pravilo za odabir sedišta ne postoji. Jednostavno mora da se proba dok se ne nađe pravo ― objašnjava Mudrinić.

Što se garderobe i obuće tiče, najbolje je obući se slojevito i poneti rezervne patike i papuče za plažu ili tuš. Ukoliko se putuje leti, dobro je imati uza se i topliju odeću koja će pružiti zaštitu na vetrovitim deonicama. Ukoliko se nosi jakna ili šuškavac, preporučuje se da budu upadljive boje. Potrebno je poneti i set odeće za kišu kao što je kabanica ili jakna za kišu. U zavisnosti od dužine putovanja i godišnjeg doba, trebalo bi imati rezervne majice, čarape, rukavice, kupaći kostim. Poželjno je staviti kapu i naočari koje štite od sunčevog zračenja, vetra, prašine, insekata, a kaciga je obavezna. Biciklista Ferenc Lovas odaje svoje trikove kako da pribor za ličnu higijenu zauzme što manje mesta

― Evo primera koliko ja to minijaturno pakujem: pasta za  zube se pakuje samo kada je tuba već poluprazna, a četkici za zube odsečena je drška.

Saša Mudrinić kaže da sa garderobom ne treba preterivati:

― Što se tiče odeće i obuće to je zaista individualno i spisak može da varira dosta zavisno od vrste puta, da li se ide na more, u planine, na kraći ili duži put. Svakako mora se voditi računa da se ne pretovarite stvarima, ipak to sve treba vući sa sobom. Ukratko za duža putovanja najbolje je imati bisage u koje će se stvari pakovati ― predlaže Mudrinić.

Ukoliko se planira noćenje, potrebna je oprema za kampovanje. U nju spadaju šator, vreća za spavanje, podmetač i uložak za nju, mali jastuk, multifunkcionalni nož, pribor za jelo, krpa, sunđer i peškir.

Pored navedenog, poželjno je poneti mapu, kompas, olovku i blok, pribor za prvu pomoć, lepljivu traku, pribor za ličnu higijenu, papirne i vlažne maramice, čepiće za uši, kremu sa zaštitinim faktorom za ruke i lice, sredstvo protiv komaraca, iglu i konac, ziherice, najlon vreće, konopac, lampe, rezervne baterije, šibice ili upaljač, sveće. Korisno je imati i ciklokompjuter koji meri brzinu kojom se biciklista kreće, koliko je kilometara pređeno,
koliki su otkucaji srca, a i prikazuje mapu rute.

Saša Mudrinić dodaje da je bitno prevazilaženje straha:

― Pripremajući se za do sada jedini duži put biciklom došao sam do zaključka da je najbitnije da se prevaziđe strah od nepoznatog. Treba preduzeti sve mere opreza, ali čovek svakako ne može da se spremi na sve što ga čeka na predstojećem putovanju. Svakako najbitniji su dobra volja i raspoloženje. Prilagodite sebi maksimalno sve i budite smireni, tako ćete lakše savladati sve prepreke kojih ne mora da bude, ali može  ―  poručio je S. Mudrinić.

Ukoliko vam pak samo fali motivacija ili radoznalost, predlažemo vam da pročitate redove bloga svetske cikloputnice Snežane Radojičić: http://blog.b92.net/blog/143440/Snezana-Radojicic/