Milioni za luksuz na 4 točka: Novi Sad rekorder po broju službenih vozila

Nedavno istraživanje portala 021.rs donelo je važne podatke o strukturi javne potrošnje u našem gradu, ukazujući na to da Novi Sad trenutno izdvaja značajna sredstva za održavanje, registraciju i popravke službenih vozila, više čak i od Beograda.

Ovi podaci otvaraju prostor za važnu javnu raspravu o upravljanju resursima, naročito ako imamo u vidu da se Novi Sad strateški i medijski profiliše kao lider u razvoju biciklističkog saobraćaja i održive urbane mobilnosti u regionu.

Zvanični predstavnici Grada, uključujući i gradonačelnika koji ističe svoju privrženost bicikliranju kao zdravom stilu života, često govore o važnosti smanjenja saobraćajnih gužvi, subvencijama za kupovinu bicikala i širenju infrastrukture. Međutim, da bi ova tranzicija ka „zelenom gradu“ bila uspešna i održiva, neophodno je da proklamovanu politiku prati i promena unutar same administracije. Trenutni obim voznog parka gradskih službi ukazuje na postojanje jasnog raskoraka između strateških ciljeva grada i svakodnevne administrativne prakse.

🎥 Marketing je jedno, a budžet nešto sasvim drugo

Pravi biciklistički gradovi se ne prave tako što političari sednu na bajs nekoliko puta godišnje kada treba pokupiti političke poene. U gradovima poput Ljubljane, Amsterdama, Pariza, Beča ili Kopenhagena, pa i Zagreba, korišćenje bicikla ili javnog prevoza od strane gradskih otaca je stvar lične odgovornosti, svakodnevne prakse i direktne uštede za budžet građana.

Ukoliko želimo da motivišemo građane da promene svoje saobraćajne navike, ostave automobile i time smanje pritisak na parking mesta i zagađenje vazduha, gradski čelnici moraju prvi da pruže primer. Dokle god administrativni aparat koristi automobil kao podrazumevano i primarno sredstvo prevoza za svakodnevne aktivnosti, poruka koja se šalje javnosti ostaje nedorečena.

Ako su biciklističke staze u Novom Sadu zaista tako fantastične kao što se gradonačelnik hvali u medijima, i ako je svest o održivoj mobilnosti na tako visokom nivou – zašto se onda novosadski funkcioneri prvi ne voze tim stazama? Odgovor je jednostavan: lakše je promovisati bicikliranje drugima, dok tebe na posao vozi službeni šofer.

💡 Predlozi NSBI: Tri koraka ka sistemskoj promeni

Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI) smatra da je vreme da se podvuče crta. Ako administracija na čelu sa gradonačelnikom Žarkom Mićinom zaista želi da Novi Sad bude biciklistički grad, moraju početi sa primenjivanjem održivosti na sebi:

• Racionalizacija i optimizacija voznog parka: potrebno je uraditi detaljnu analizu efikasnosti korišćenja službenih vozila i drastično smanjiti njihov broj, ostavljajući ih kao opciju isključivo za terenske i hitne službe gde su neophodna. Automobili ne smeju biti podrazumevani benefit i statusni simbol svakog načelnika, direktora i sekretara u upravama i Skupštini grada.
• Uvođenje zelenih protokola za javni sektor: Grad bi trebao da kreira interne podsticaje i protokole koji stimulišu zaposlene u gradskoj upravi i javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere da za dolazak na posao i obavljanje sastanaka u gradskom jezgru koriste javni prevoz, bicikle ili pešačenje. Nema boljeg načina da donosioci odluka uoče nedostatke na stazama ili u stanju JGSP-a od onog kada ih i sami svakodnevno koriste.
• Preusmeravanje sredstava u infrastrukturu: Sva finansijska sredstva koja bi se uštedela smanjenjem troškova goriva, popravki i osiguranja predimenzioniranog voznog parka, trebalo bi namenski preusmeriti u kapitalne projekte održive mobilnosti – bezbednije pešačke prelaze, rekonstrukciju oštećenih biciklističkih staza i spajanje prekinutih koridora na desnoj obali Dunava.

Infrastruktura i svest jednog grada se ne mere po tome šta političari pričaju pred kamerama, već po tome na šta troše narodni novac iz budžeta. A trenutno, taj novac odlazi na benzin i popravke preskupog voznog parka gradskih foteljaša.