Da li je dozvoljeno držati bicikl u hodniku zgrade?

Kao i ostala prevozna sredstva, najveći deo vremena vaš bicikl provešće – parkiran. U gradu kao što je Novi Sad, gde ne tako mali broj biciklista živi po zgradama, opravdano se postavlja pitanje gde treba odložiti bicikl kada se ne koristi? 

Planiranje kolektivnog života u zgradama je u prošlom veku (tačnije eri Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) funkcionisalo u Novom Sadu drugačije. Manji broj automobila značio je i manji broj potrebnih parkinga, pa se gužva na ulici nije činila toliko velika. Zbog toga “starija generacija” pamti više zelenila na ulicama, dečju buku na poljanama i komšije koje ponekad provode vreme ispred zgrade. 

Sa druge strane, zgradama su dodavane različite “funkcionalnosti” i prostorije koje mogu svi stanari da koriste: podrumi, tavani, zajednički vešeraji, biciklane. Neke zgrade (uglavnom “vojne”) imale su čak izgrađena sopstvena skloništa, koja su bila u upotrebi 1999. godine prilikom bombardovanja. 

ŠTA SU “BICIKLANE”? 

Za one koji ne znaju, “biciklane” su prostorije koje su predviđene za odlaganje bicikala i prepoznatljive su u “staroj gradnji” u Novom Sadu. Ove prostorije su najčešće veličine do 20 kvadrata i nalaze se u prizemlju zgrade, blizu izlaza. Bicikli nisu zauzimali mnogo prostora spram veličine zgrade, očekivala se svakodnevna upotreba i često su kačeni vertikalno. Pravo na ključ od “biciklane” imao je svaki stanar.  

U Vojvodini se do početka devedesetih poštovalo pravilo da zgrade imaju biciklane, zahvaljujući pokrajinskim propisima, ali je to pravilo napušteno tokom devedesetih kada je ukinuta autonomija pokrajine i kada su pokrajinske propise nasledili republički. Tokom nastale krize devedesetih, stanari su se dovijali da prikupe sredstva za održavanje zgrada tako što su biciklane adaptirali u poslovne prostorije i izdavali ih i prodavali.

Bicikli su se najvećim delom tada preselili u hodnike zgrada, podrume i stanove, a oni hrabriji ih drže na ulici. Broj biciklista počeo je da opada, da bi u “biciklističkom gradu” oko 2009. godine dosegao svega 2,5% biciklista u saobraćaju. Nakon decenije promotivnih aktivnosti, medijske podrške i ulaganja, Novi Sad ima preko 40.000 redovnih biciklista – i nedovoljno “biciklana” i parkinga za bicikle. 

Prema sadašnjim pravilima gradnje stambenih zgrada, rešavanje parkiranja se odnosi na parkiranje za automobile. Investitori, kojima je kvadrat stambenog prostora najisplativiji i najvažniji, većinom se ne trude da se bave bilo kakvim dodatnim funkcijama zgrade. Sa druge strane, urbanisti bez odgovarajućeg propisa nisu u mogućnosti da obavežu investitore na izgradnju biciklane.  

Svako ko smatra da bi investitore trebalo obavezati da grade biciklane, može da pošalje mejl i predloži izmenu pravilnika Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. 

ODLAGATI BICIKL U HODNIKU ZGRADE ILI NE? 

Prema važećim komunalnim propisima, odgovor je jednostavan – držanje bicikla u hodniku zgrade nije dozvoljeno. Na terasama, balkonima, lođama i zajedničkim hodnicima nije dozvoljeno držati i gomilati stvari kao što su otpad, stari nameštaj, ogrevni materijal i “slično”. Ukratko – u hodniku se nalazi samo ono što mora tu da se nalazi (najčešće protivpožarni aparati). Najznačajniji razlog za ovakvu obavezu krije se upravo u zaštiti od požara – po gustom dimu dovoljno je teško naći izlaz i bez predmeta za koje zapinjemo. 

Za držanje bicikala u hodniku zgrade u Novom Sadu predviđena je kazna od 10.000 dinara, a kontrolu sprovodi komunalni inspektor. Ipak, ponekad je moguće da se stanari dogovore da promene namenu dela zajedničkih prostorija i naprave biciklanu. 

Osim što je zabranjeno, čuvanje bicikla u hodniku ima još jednu veliku manu – izvesno je da će biti ukraden, ma koliko dobru zaštitu koristili. Čak i najskuplji lanac i katanac za bicikl mogu se savladati ukoliko kradljivac ima dovoljno vremena i ukoliko ga niko ne uznemirava. 

Zato preporučujemo da bicikle čuvate tamo gde će biti sigurni i neće smetati drugima: u garažama, biciklanama ili stanovima. 🙂