Belo napred, crveno svetlo nazad – da, ali zašto?

Neosvetljene bicikliste vozači zovu “kamikaze” ili “nindže”. Sa druge strane biciklisti obično smatraju da ako i sami vide noću da je to dovoljno da budu bezbedni. Noću i u uslovima slabe vidljivosti imamo zakonsku (i zdravorazumsku) obavezu da koristimo napred belo, a nazad crveno svetlo na biciklu. Pitanje je – zašto baš te boje? Prvi i najčešći odgovor je vrlo jednostavan – ovim bojama se razlikuje smer kretanja i pozicija vozila (šta je prednji, a šta zadnji deo). Ima i nekoliko drugih, praktičnih razloga – koliko su bitni prosudite sami.

Manja zaslepljenost crvenim svetlom – u očima čoveka nalaze se dve osnovne vrste fotoreceptora tzv. “štapići” i “čepići”. Čepići su značajni za prenos boje, dok štapići prenose crno-belu sliku. Upravo “štapići” su aktivni pri noćnom vidu i crvena je jedina boja koja (do određenog intenziteta) ne ometa noćni vid. Pojava druge boje svetla je razlog zašto dolazi do noćne “zaslepljenosti” (naravno ne i jedini). Ne želimo da osoba koju ne vidimo i ide iza nas bude zaslepljena, zar ne?

Crveno se vidi na većoj udaljenosti –  stvar fizike: crveno svetlo ima najveću talasnu dužinu. Ukoliko je zadnje crveno svetlo dovoljno jarko, biciklista je u uslovima noćne i smanjene vidljivosti prilično uočljiv već izdaleka (samim i tim bezbedniji). Ako već ne vidite šta je iza vas, red je da obezbedite da vas vide na vreme. Ovaj razlog je zapravo i najbitniji: što vas drugi ranije uoče, ranije mogu da reaguju.

Crvena boja privlači najviše pažnje – nauka koja se zove hromologija (psihologija boja) je ustanovila da crvena boja podiže puls i krvni pritisak, privlači pažnju i “govori najglasnije”. U studiji u kojoj je učestvovalo nekoliko stotina studenata istraživači su ustanovili da crvena izaziva brže odgovore i reakcije od recimo zelene.

Prednje svetlo služi da vidimo kuda idemo – ono nam osvetljava put, ali i…

Boje otkrivaju prepreke – uprkos tome što možemo nešto da vidimo i noću, čovek nije biće noći (osim kada ide na žurke ili brine o maloj deci). Za razliku od crvenog svetla i crno-belog “noćnog vida”, b oja više otkriva o putu kojim se krećemo, znacima i slično.

Da ne bismo bili zaslepljeni – sećate se fotoreceptora? Našim očima treba vreme da se prilagode mraku. Čak i sa slabim svetlom možemo da vidimo donekle šta se dešava ispred nas. Ipak ulično osvetljenje i farovi vozila koja nam idu u susret mogu to da poremete. Tada je vožnja sa slabim osvetljenjem izazov, a korišćenje crvenog svetla napred totalno pogrešno – kada nestane svetlo koje vam je išlo u susret trebaće nam više vremena da se opet prilagodimo vožnji uz slabo belo svetlo.     
 
Uzevši sve u obzir nije teško izvesti zaključak: crveno svetlo nazad i belo napred nisu stvar mode ili ćefa, već praktičnosti. Razloga zašto bismo koristili baš belo i baš crveno svetlo ima mnogo, a u noćnim uslovima i uslovima slabe vidljivosti gotovo ništa ne može da zameni dobro svetlo.