Ako \u017eivite u Novom Sadu dovoljno dugo, verovatno imate prili\u010dno jasnu predstavu o tome gde se \u0161ta nalazi.<\/p>\n\n\n\n
Znate kojim putem najbr\u017ee do centra, gde po\u010dinje Liman, kako do Petrovaradina, gde mo\u017eete da prese\u010dete put. Znate neke ulice gotovo napamet, dok druge prakti\u010dno ne postoje u va\u0161oj predstavi grada.<\/p>\n\n\n\n
To je zanimljivo, jer ta mapa u na\u0161oj glavi nema mnogo veze sa onom koju mo\u017eemo da otvorimo na telefonu. Na pravoj karti svaka ulica ima svoje mesto, a svaka udaljenost mo\u017ee da se izmeri. Na na\u0161oj mapi stvari izgledaju druga\u010dije.<\/p>\n\n\n\n
Neke ulice su ogromne jer njima prolazimo svakog dana. Neke su nepostoje\u0107e jer nikada nismo imali razlog da njima pro\u0111emo. Neko mesto nam je \u201epreko puta\u201c, iako je udaljeno nekoliko kilometara. Neko drugo je \u201ena drugom kraju grada\u201c, iako je fizi\u010dki mnogo bli\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
Ta mapa nije napravljena prema kilometrima. Napravljena je prema na\u0161em \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
Pet kilometara mo\u017ee da bude ogromna udaljenost ako nemamo dobar na\u010din da je pre\u0111emo. Petnaest kilometara mo\u017ee da postane sasvim normalno ako ih \u010desto prelazimo.<\/p>\n\n\n\n
Kilometri su objektivni. Blizina nije. To posebno postaje vidljivo kada promenimo na\u010din kretanja.<\/p>\n\n\n\n
Ako se uglavnom kre\u0107emo automobilom, grad izgleda kao mre\u017ea saobra\u0107ajnica. Ako koristimo autobus, po\u010dinjemo da ga do\u017eivljavamo kroz stanice i linije. Ako hodamo, na\u0161 svet postaje gu\u0161\u0107i, ali i u\u017ei.<\/p>\n\n\n\n
A onda sednemo na bicikl. Bicikl ne pomera mesta bli\u017ee. Samo promeni ono \u0161to nam deluje dovoljno blizu da bismo tamo oti\u0161li.<\/p>\n\n\n\n
Odjednom neko mesto van grada vi\u0161e nije samo ime na putokazu. Postaje put kojim smo pro\u0161li, raskrsnica na kojoj smo skrenuli, mesto gde smo zastali da popijemo vodu.<\/p>\n\n\n\n
Slede\u0107i put kada ga vidimo na karti, vi\u0161e ne vidimo samo ta\u010dku. Vidimo svoj put.<\/p>\n\n\n\n
Kada se preselimo u novi grad, on nam deluje ogroman. Ulice su nepoznate, razdaljine nejasne, svaki odlazak zahteva razmi\u0161ljanje. Posle nekoliko godina grad se smanji.<\/p>\n\n\n\n
Ne fizi\u010dki. Samo smo ga napunili poznatim ta\u010dkama. Znamo \u0161ta je iza slede\u0107eg \u0107o\u0161ka. Znamo koliko nam treba do odre\u0111enog mesta. Znamo kojim putem se vra\u0107amo ku\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
Ali tada lako po\u010dnemo da se kre\u0107emo samo kroz ono \u0161to ve\u0107 poznajemo. I tako, iako grad postaje poznatiji, na\u0161a mapa prestaje da se \u0161iri.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eda je zato ponekad dovoljno promeniti put kojim svakodnevno idemo.<\/p>\n\n\n\n
Skrenuti u ulicu kojom nikada nismo pro\u0161li. Pre\u0107i most koji obi\u010dno samo gledamo. Nastaviti jo\u0161 nekoliko kilometara kada bismo se ina\u010de vratili.<\/p>\n\n\n\n
Ne mora tamo da bude ni\u0161ta posebno. Dovoljno je da smo prvi put bili tamo.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161a mapa nije dokument o tome kako svet izgleda. Ona je zapis o tome kako smo ga do\u017eiveli.<\/p>\n\n\n\n
Zato neka raskrsnica mo\u017ee da nam zauzima mnogo vi\u0161e prostora nego \u0161to bi trebalo. Zato mo\u017eemo godinama pamtiti neku ulicu samo zbog jednog doga\u0111aja. Zato mesto kroz koje smo jednom pro\u0161li mo\u017ee ostati u se\u0107anju, dok nam deo grada udaljen deset minuta ostane potpuno nepoznat.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161a geografija je li\u010dna. Karta grada mo\u017ee biti gotova. Mo\u017eemo je otvoriti na telefonu i videti svaku ulicu, svako selo i svaki put. Ali na\u0161a mapa nikada nije gotova.<\/p>\n\n\n\n
Ona se dopisuje svaki put kada negde odemo prvi put. Svaki put kada se vratimo drugim putem. Svaki put kada otkrijemo da je ne\u0161to za \u0161ta smo mislili da je daleko zapravo bilo blizu.<\/p>\n\n\n\n
I mo\u017eda je zato vredno ponekad krenuti bez posebnog razloga. Ne da bismo stigli negde. Nego da bismo videli \u0161ta jo\u0161 mo\u017eemo da ucrtamo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako \u017eivite u Novom Sadu dovoljno dugo, verovatno imate prili\u010dno jasnu predstavu o tome gde se \u0161ta nalazi. Znate kojim putem najbr\u017ee do centra, gde po\u010dinje Liman, kako do Petrovaradina,…<\/p>\n","protected":false},"author":21,"featured_media":9787,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_uag_custom_page_level_css":"","footnotes":""},"categories":[471],"tags":[276,429,473,520,521],"class_list":["post-9786","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-putopisi","tag-bicikliranje","tag-novi-sad-biciklograd","tag-bicikleto-rs","tag-mapa","tag-grad"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/2560d945-dd60-4cb5-8c42-34b59c2cc7e3.png",1672,940,false],"thumbnail":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/2560d945-dd60-4cb5-8c42-34b59c2cc7e3-150x150.png",150,150,true],"medium":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/2560d945-dd60-4cb5-8c42-34b59c2cc7e3-768x432.png",768,432,true],"medium_large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/2560d945-dd60-4cb5-8c42-34b59c2cc7e3-768x432.png",640,360,true],"large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/2560d945-dd60-4cb5-8c42-34b59c2cc7e3-990x557.png",640,360,true],"1536x1536":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/2560d945-dd60-4cb5-8c42-34b59c2cc7e3-1536x864.png",1536,864,true],"2048x2048":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/2560d945-dd60-4cb5-8c42-34b59c2cc7e3.png",1672,940,false]},"uagb_author_info":{"display_name":"Bicikleto.rs","author_link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/author\/bicikleto-rs"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"Ako \u017eivite u Novom Sadu dovoljno dugo, verovatno imate prili\u010dno jasnu predstavu o tome gde se \u0161ta nalazi. Znate kojim putem najbr\u017ee do centra, gde po\u010dinje Liman, kako do Petrovaradina,...","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9786","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/21"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9786"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9786\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9791,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9786\/revisions\/9791"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9787"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9786"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9786"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9786"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}