Na prostoru biv\u0161e fabrike DES planira se izgradnja novih stambenih objekata. Na prvi pogled \u2013 jo\u0161 jedan uobi\u010dajen urbanisti\u010dki potez. Me\u0111utim, kada zagrebemo malo dublje, dolazimo do pitanja koje se sve \u010de\u0161\u0107e postavlja u Novom Sadu: da li grad planiramo za ljude ili za investitorske kvadrate?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Objekti nekada\u0161nje fabrike nisu samo \u201estari zidovi\u201c. Oni su deo identiteta grada i svedo\u010danstvo njegove industrijske pro\u0161losti. Umesto njihovog ru\u0161enja, postoji realna i dokazana alternativa \u2013 prenamena u javne i dru\u0161tvene sadr\u017eaje. Primer za to ve\u0107 imamo u Novom Sadu \u2013 nekada\u0161nja industrijska zona danas funkcioni\u0161e kao prostor kulture, kreativnih industrija i dru\u0161tvenog \u017eivota. Za\u0161to isti model ne primeniti i ovde?<\/p>\n\n\n\n Plan predvi\u0111a formiranje linijskog parka iza biv\u0161e fabrike DES, \u0161to je na papiru odli\u010dna ideja. Ali park nije samo zelena linija \u2013 park mora da \u017eivi. Ako ga okru\u017eimo zatvorenim stambenim blokovima, dobi\u0107emo pasivan prostor bez sadr\u017eaja. Ako ga pove\u017eemo sa javnim funkcijama \u2013 dobijamo mesto susreta, boravka i zajednice. Pitanje je jednostavno: da li \u017eelimo park uz zgrade ili park koji je deo grada?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Planirana visoka spratnost se pravda postoje\u0107im objektima u okolini. Me\u0111utim, to ne zna\u010di da svaki novi objekat mora slepo da prati maksimum, jer grad nije excel tabela<\/em>. Pametno planiranje podrazumeva postepeni prelaz u visinama, o\u010duvanje osun\u010danosti, provetrenosti i kvaliteta javnog prostora. U suprotnom dobijamo \u201eurbane kanjone\u201c \u2013 zatvorene, zagu\u0161ene i neprijatne za \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n U neposrednoj blizini nalaze se va\u017ene zdravstvene ustanove za koje se planira pro\u0161irenje kapaciteta. To zna\u010di i vi\u0161e pacijenata, vi\u0161e zaposlenih i ve\u0107u potrebu za dostupno\u0161\u0107u. Istovremeno, ve\u0107a gustina stanovanja koja se dobija pove\u0107anjem spratnosti i vi\u0161eporodi\u010dnim objektima umesto dosada\u0161njih jednoporodi\u010dnih zna\u010de vi\u0161e automobila i ve\u0107i pritisak na saobra\u0107ajnu mre\u017eu. Rezultat je jasan: Zagu\u0161enje upravo na onim lokacijama gde je proto\u010dnost najva\u017enija \u2013 oko bolnica i zdravstvenih ustanova!<\/strong><\/p>\n\n\n\n U savremenom gradu prioritet imaju ljudi, a ne automobili. Pe\u0161a\u010dke zone, biciklisti\u010dke veze i javni prostori nisu luksuz \u2013 oni su standard. Ovaj plan je prilika da se taj standard primeni. Ako je propustimo, dobi\u0107emo jo\u0161 jedan prostor koji funkcioni\u0161e samo na papiru.<\/p>\n\n\n\n U Elaboratu se navodi da biciklisti\u010dka staza postoji samo u Hajduk Veljkovoj ulici, me\u0111utim, nigde se ne navodi potreba da se staze izgrade i u Novosadskog sajma te na Bulevaru kralja Petra I, ili eventualno u Ulici Branimira \u0106osi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Urbanisti\u010dke odluke se donose danas, ali njihove posledice traju decenijama. Zato je va\u017eno da se u ovom trenutku zapitamo:<\/p>\n\n\n\n I najva\u017enije \u2013 da li u\u010destvujemo u dono\u0161enju tih odluka. Jer grad nije ni\u010dija privatna investicija. Grad pripada svima nama.<\/p>\n\n\n\n Vi\u0161e o ranom javnom uvidu na ovaj plan pro\u010ditaj na na\u0161em sajtu<\/a><\/strong>, a primedbe koje smo poslali na ovaj urbanisti\u010dki plan mo\u017ee\u0161 pogledati na ovom linku<\/a><\/strong>.<\/p>\n\n\n\nIndustrijsko nasle\u0111e koje nestaje!<\/h2>\n\n\n\n
Linijski park \u2013 potencijal ili propu\u0161tena prilika?<\/h2>\n\n\n\n
Spratnost koja stvara “zid efekat”<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta ve\u0107a spratnost zna\u010di za saobra\u0107aj?<\/h2>\n\n\n\n
Da li plan vidi pe\u0161ake i bicikliste?<\/h2>\n\n\n\n
Grad se planira tokom postojanja a gre\u0161ke se pamte dugo!<\/h2>\n\n\n\n
\n