{"id":6840,"date":"2025-06-15T18:05:46","date_gmt":"2025-06-15T17:05:46","guid":{"rendered":"https:\/\/nsbi.org.rs\/?p=6840"},"modified":"2025-06-15T18:07:22","modified_gmt":"2025-06-15T17:07:22","slug":"neka-secanja-na-holandiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/neka-secanja-na-holandiju","title":{"rendered":"Neka se\u0107anja na Holandiju"},"content":{"rendered":"\n
\n
\n

\u201eU Amsterdamu, ulice su ispunjene biciklima, ne samo kao sredstvom prevoza, ve\u0107 i kao izrazom slobode i jednakosti.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

Dejvid Birn<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Kada do\u0111e\u0161 u Holandiju, zemlju ni\u017eu od nivoa mora, na\u0107i \u0107e\u0161 mnoge stvari koje su tamo uobi\u010dajene i deo su svakodnevne rutine, a mi se jo\u0161 uvek raspravljamo oko toga i pitamo da li nam je potrebno, ima li novca za to, a neki ljudi konstatuju da je to mogu\u0107e samo tamo jer mi nismo Holandija i da je \u0111avo sve odneo. Ali ipak kada stupi\u0161 na to tlo, tu i tamo, oteto od mora prvo \u0107e\u0161 se suo\u010diti sa multimodalnim transportom kojim \u0107e\u0161 za tili \u010das do\u0107i tamo gde si krenuo. Ako si stigao avionom, najlak\u0161e i najbr\u017ee je da po\u0111e\u0161 na \u017eelezni\u010dku stanicu odakle su ti dostupni vozovi za sve krajeve Holandije, ali i ostatka Evrope, ako si tamo krenuo. Tako\u0111e postoje i alternative u vidu autobusa i taksija, ako ti vi\u0161e odgovaraju.<\/p>\n\n\n\n

Ja sam krenuo u Utreht na godi\u0161nju skup\u0161tinu Evropske biciklisti\u010dke federacije, gde sam predstavljao na\u0161u organizaciju Biciklo.me. Sa aerodroma \u0160iphol se tamo vozom znatno br\u017ee sti\u017ee nego \u0161to sam o\u010dekivao, jer juri vrtoglavom brzinom pa stigosmo u ovaj grad urbanog bicikliranja i studenata za tili \u010das. Pro\u0161etasmo se do hotela, da malo protegnemo noge od dugotrajnog putovanja, uprkos \u010dinjenici da gradski autobusi svakih nekoliko minuta odlaze u tom pravcu. Ina\u010de, sme\u0161taj u ovoj zemlji gde god da krene\u0161 je ekstremno skup, pa su hoteli van samog centra ne\u0161to povoljniji, ali nisu ni\u0161ta manje dostupni gostima gradskim saobra\u0107ajem, koji radi ta\u010dno i \u010dovek se mo\u017ee pouzdati u njega, pa se za svega nekoliko minuta mo\u017eete lagano prebaciti do bilo koje ta\u010dke u gradu koji broji oko 340.000 stanovnika. Postoji vi\u0161e aplikacija kojima se mo\u017ee pratiti njegov rad i mogu se kupiti karte. Meni je najjednostavnije bilo koristiti beskontaktnu bankovnu karticu koju morate prineti validatoru dva puta, kada ulazite i na izlasku, da bi vam precizno naplatio koliko ste koristili autobus ili tramvaj. Ukoliko zaboravite da se odjavite iz sredstva gradskog prevoza mo\u017eete o\u010dekivati skuplju vo\u017enju, pa su svi korisnici vrlo pa\u017eljivi oko ovoga. Ovde je sve tako jednostavno organizovano, opisano, obele\u017eeno i prilago\u0111eno svakome, da i ljudima koji su prvi put u Holandiji je jasno kako se treba pona\u0161ati u javnom saobra\u0107aju.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Na konferenciji smo se sastali sa kolegama iz \u010ditave Evrope, a najvi\u0161e zajedni\u010dkog vremena smo potro\u0161ili sa kolegama i prijateljima iz regiona, \u0161to je eufemizam za biv\u0161u Jugoslaviju. Osim mene, koji sam predstavljao Biciklo.me, tu su se na\u0161li i predstavnici stalnih \u010dlanica: Sindikata biciklista iz Zagreba i Centra za \u017eivotnu sredinu iz Banjaluke. Mariborska kolesarska mre\u017ea, HerzegovinaBike iz Mostara i Institut za mobilnost iz Srbije \u2013 koji \u010dine organizacije Sigurne staze iz Bora, Novosadska biciklisti\u010dka inicijativa i Ulice za bicikliste iz Beograda \u2013 su primljene u stalno \u010dlanstvo. Na\u0161a Sla\u0111a Lazarevi\u0107, arhitektica iz Crne Gore, je izabrana u upravni odbor ECF. Usvojili smo bud\u017eet, razgovarali o temama usko vezanim za pozicioniranje organizacije u me\u0111unarodnim okvirima i dogovorili se \u0161ta i kako \u0107emo raditi u budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

Stanovnici Utrehta su nepopravljivi biciklisti. I pored gotovo savr\u0161enog gradskog prevoza ogroman broj ljudi se prevozi na dva to\u010dka, a automobile koristi veoma mali broj voza\u010da uprkos visokom standardu. Dakle, sve je obrnuto u odnosu na de\u0161avanja u Podgorici, a i sli\u010dne gradove na Balkanu, tako da za njih ne va\u017ei onaj aforizam ,,Prilagodio sam vo\u017enju uslovima na putu. Nisam ni krenuo.\u201c \u2013 koji paradigmati\u010dno opisuje stanje na\u0161e urbane mobilnosti. Pomo\u0107nik gradona\u010delnika Utrehta za saobra\u0107aj Andre van Schi nas je upoznao sa \u010dinjenicom da planiraju pove\u0107anje udela biciklisti\u010dkog saobra\u0107aja sa 38% (2022.) na 50% do 2029. Istakao je da postoji problem zagu\u0161enja biciklisti\u010dkog saobra\u0107aja jer gra\u0111ani Utrehta su odli\u010dili da voze bicikle i ta\u010dka. Ali to je neka druga pri\u010da. Ipak, prva pri\u010da je da je bud\u017eet Utrehta za ovaj napredak 100 miliona evra godi\u0161nje, \u0161to je te\u0161ko uporediti sa bilo kojim drugim evropskim gradom, a nemogu\u0107e sa gradovima Tamnog Vilajeta Urbane Mobilnosti odakle dolazimo.<\/p>\n\n\n\n

Ovde se na svakom koraku mogu uo\u010diti prednosti aktivne mobilnosti, u prvom redu prilago\u0111ene biciklima. Moj utisak je da je i pe\u0161a\u010denje palo u drugi plan, pred ogromnim potrebama voza\u010da bicikala. Na centralnoj \u017eelezni\u010dkoj stanici postoji najve\u0107a gara\u017ea na svetu gde se u svakom trenutku mo\u017ee smestiti 12.500 bicikala, \u0161to je deo holandske politike kombinovanja biciklisti\u010dkog i \u017eelezni\u010dkog prevoza. Objekte sa sli\u010dnom namenom mo\u017eete na\u0107i na svakoj \u017eelezni\u010dkoj stanici u Holandiji.<\/p>\n\n\n\n

Prva biciklisti\u010dka ulica na svetu, gde je sav saobra\u0107aj, prilago\u0111en kretanju bicikala, a ostali u\u010desnici u saobra\u0107aju su du\u017eni da se prilagode potrebama putnika na dva to\u010dka, je izgra\u0111ena upravo u ovom gradu i sve funkcioni\u0161e besprekorno. Ina\u010de, voza\u010di motornih vozila su veoma uvi\u0111avni, a veoma bezbedno i oprezno se kre\u0107u kroz mno\u0161tvo biciklista. Sli\u010dan odnos je i na ostalim saobra\u0107ajnicama.<\/p>\n\n\n\n

Dokaz da zone gde je zabranjen ili ograni\u010den saobra\u0107aj motornih vozila pospe\u0161uju lokalni biznis mo\u017eete na\u0107i na svakom obrtaju pedale, pa Zoki iz Ulica za bicikliste, Igor iz Sigurnih staza i ja svratismo u jednu sladoled\u017einicu da se zasladimo zajedno sa de\u010durlijom razli\u010ditog uzrasta, roditeljima i ostalim namernicima koji se svuda slobodno kre\u0107u bez ikakve bojazni koju prouzrokuje agresivna vo\u017enja motornih vozila. U turisti\u010dkoj zoni ovog prelepog grada je to jo\u0161 izra\u017eenije, pa se svi kr\u0107u pe\u0161ke ili biciklom.<\/p>\n\n\n\n

Po\u0161to Holandija izlazi na obale Severnog mora u svrhu urbane mobilnosti, ali i re\u010dnog brodarstva, se koriste mnogobrojni kanali i zalivi koji duboko prodiru u kopno. Sva holandska naselja na najbolji mogu\u0107i na\u010din povezana javnim prevozom i automobili se koriste samo koliko je najnu\u017enije. Insistira se na multimodalnoj upotrebi \u017eeleznice, bicikala i javnog prevoza, \u0161to daje izuzetne rezultate, pa je veoma lako prebaciti se od bilo koje ta\u010dke do neke druge \u0161irom Holandije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Porediti uslove za urbanu mobilnost u ovoj izvrsno organizovanoj zemlji sa na\u0161om je bespredmetno, a verovatno i nije fer, jer je ona postala biciklocentri\u010dna na zahtev svesnih gra\u0111ana koji su zbog velikog broja stradale dece u saobra\u0107aju tra\u017eili re\u0161enje od politi\u010dara i oni su im isporu\u010dili bicikl, koji je unapredio urbanu mobilnost do neslu\u0107enih granica. Na drugoj strani na\u0161i gra\u0111ani su ve\u0107inom postali podanici upecani na pri\u010de o identitetu, zastavama, himnama i ostalim ukrasima dr\u017eave a zaboravili na njenu su\u0161tinu, dok \u010dekaju mrvice koje \u0107e pasti sa stola otu\u0111ene politi\u010dke klase.<\/p>\n\n\n\n

Na\u017ealost, poslednja politi\u010dka de\u0161avanja u Crnoj Gori nas jo\u0161 vi\u0161e udaljavaju od planske izgradnje, koja je temelj odr\u017eive urbane mobilnosti, a prioritet se daje neumerenoj investitorskoj gradnji \u010diji je cilj profit, a ne blagostanje na\u0161ih gra\u0111ana, koje se ogleda i u kvalitetnim transportnim sistemima. Dosada\u0161nji rezultati ovakvog primitivnog i krajnje zaostalog odnosa prema prostoru obeshrabruju, ali \u010dinjenica da negde postoji ure\u0111en sistem od kojeg \u0107emo mo\u0107i da u\u010dimo daje nadu da \u0107e se i kod nas ustrojiti urbana, ali i svaka druga mobilnost, kada za to do\u0111e vreme. A ono \u0107e do\u0107i onog trenutka kada donosioci odluka budu obu\u010deni da sprovode mere Planova odr\u017eive urbane mobilnosti (SUMP-ova) i da ne donose odluke ofrlje, ve\u0107 utemeljeno u znanju i planskim dokumentima.<\/p>\n\n\n\n

Video zapisi:<\/p>\n\n\n\n

\n