{"id":4259,"date":"2024-05-04T17:46:04","date_gmt":"2024-05-04T16:46:04","guid":{"rendered":"https:\/\/nsbi.org.rs\/?p=4259"},"modified":"2024-05-04T17:46:04","modified_gmt":"2024-05-04T16:46:04","slug":"abs-u-borbi-protiv-biciklista-krivicu-za-stradanje-svaljuju-na-zrtve","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/abs-u-borbi-protiv-biciklista-krivicu-za-stradanje-svaljuju-na-zrtve","title":{"rendered":"ABS u borbi protiv biciklista: Krivicu za stradanje svaljuju na \u017ertve!"},"content":{"rendered":"\n

U tekstu koji je Agencija za bezbednost saobra\u0107aja objavila a u okviru kampanje “Gledaj da te vide, vozi se biciklom” koji je preneo Radio 021<\/a> kao i ostali lokalni i nacionalni mediji, navodi se pove\u0107anje broja poginulih biciklista na teritoriji Republike Srbije. Sa 37 poginulih 2022. godine, 2023. godine broj poginulih je sko\u010dio na 46, \u0161to jasno ukazuje na izostanak reakcije nadle\u017enih dr\u017eavnih institucija na polju unapre\u0111enja bezbednosti biciklista u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je pe\u0161ake, bicikliste, voza\u010de i putnike na motociklima i mopedima ranjivim kategorijama u\u010desnika u saobra\u0107aju na \u0161ta su ukazivala i mnogobrojna istra\u017eivanja koja dolaze iz Holandije, Danske, Austrije i drugih biciklisti\u010dki razvijenih zemalja. Rizik za stradanje ovih kategorija u saobra\u0107aju se pove\u0107ava usled nepostojanja adekvatne infrastrukture namenjene pe\u0161acima i biciklistima, ali i usled kr\u0161enja zakona. Naj\u010de\u0161\u0107i uzrok stradanja biciklista upravo jeste nepostojanje adekvatne infrastrukture, posebno van naseljenih mesta i \u010dinjenica da su biciklisti prinu\u0111eni da se kre\u0107u kolovozom, rame uz rame sa automobilima, kamionima i autobusima, na putevima gde se razvijaju brzine i preko 80 km\/h. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Brzina motornih vozila na putevima gde se kre\u0107u biciklisti i neadekvatno rastojanje prilikom preticanja biciklista ali i nepostojanje infrastrukture, presudni su faktori za stradanje biciklista.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U naseljenim mestima glavni uzrok za stradanje biciklista je osim nedostatka infrastrukture i oduzimanje prvenstva biciklistima i nepo\u0161tovanje njihovog kretanja ulicom. Naj\u010de\u0161\u0107e konfliktne ta\u010dke su upravo na raskrsnicama gde se ukr\u0161taju biciklisti\u010dke staze i kolovoz, gde usled nepo\u0161tovanja biciklista i njihovog prvenstva dolazi do saobra\u0107ajnih nezgoda.<\/p>\n\n\n\n

No sve ove nau\u010dno dokazane \u010dinjenice ne spre\u010davaju nadle\u017ene da krivicu za stradanje prebace na \u017ertve – pe\u0161ake, bicikliste i decu. U sredini u kojoj se bicikl koristi kao primarno prevozno sredstvo, u gradu koji godinama u nazad razvija biciklisti\u010dku infrastrukturu a biciklisti\u010dki saobra\u0107aj je u porastu, kao predstavnici civilnog sektora, ne mo\u017eemo a da ne odreagujemo na ovakav tekst i kampanju \u010diji je narativ na bezbednostnoj opremi i prebacivanju krivice na \u017ertve. Biciklisti\u010dka udru\u017eenja u Srbiji okupljena oko krovne organizacije Instituta urbane mobilnosti Srbije<\/a> pro\u0161le su godine predlagala izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobra\u0107aja<\/a> a predlozi poput obaveznog rastojanja prilikom preticanja biciklista, uvo\u0111enje pojma zone biciklisti\u010dke ulice, dvosmerno kretanje biciklista u jednosmernim ulicama, odbijeni su sa obrazlo\u017eenjem da \u0107e biti uzeti u razmatranje nekom drugom prilikom. No svi ovi predlozi su upu\u0107eni kako bi se pove\u0107ala bezbednost biciklista na ulicama Srbije i radi se o predlozima koji su ve\u0107 uveliko isprobani i implementirani u gradovima \u0161irom Evrope i za koje se ispostavilo da su funkcionalni u unapre\u0111enju bezbednosti saobra\u0107aja. Neki od tih predloga poput dvosmernog kretanja biciklista u jednosmernim ulicama i kretanje biciklista u pe\u0161a\u010dkoj zoni brzinom kretanja pe\u0161aka su ve\u0107 implementirana i u Srbiji, a upravo se Novi Sad mo\u017ee pohvaliti kao pionir implementacije ovih re\u0161enja, koja su se pokazala kao bezbedna za bicikliste.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Dvosmerno kretanje biciklista u jednosmernim ulicama mogu\u0107e je u oko 20 ulica u Novom Sadu. Od implementacije 2016. godine, nije zabele\u017een niti jedan incident, a biciklisti se ose\u0107aju sigurnije kada ih voza\u010di iz suprotnog smera vide.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

No i pored toga, pojedini organi poput MUP-a i Agencije bezbednost saobra\u0107aja konstantno odbijaju primenu kvalitetnih re\u0161enja i unapre\u0111enje infrastrukture, a narativ njihovih kampanja o bezbednosti biciklista i pe\u0161aka krivicu prebacuje na \u017ertve forsiranjem za\u0161titne opreme – kaciga i reflektuju\u0107ih prsluka. Nije nepoznato da reflektuju\u0107i prsluci nemaju apsolutno nikakvu funkciju na otvorenom putu i ne doprinose bezbednosti biciklista, obzirom da voza\u010di automobila prsluk na biciklistima ne mogu uo\u010diti na vreme. Sa druge strane, Zakonom propisana svetla (napred belo, nazad crveno) i reflektuju\u0107e ma\u010dije o\u010di na pedalama i to\u010dkovima bicikla su mnogo efikasnija i uo\u010dljivija. Me\u0111utim, nadle\u017eni konstantno forsiraju reflektuju\u0107e prsluke, pri tom ne sprovode\u0107i kontrolu ve\u0107 dobre zakonske regulative – posedovanja svetala na biciklu. <\/p>\n\n\n\n

\n