{"id":2604,"date":"2017-12-06T11:48:00","date_gmt":"2017-12-06T10:48:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nsbi.org.rs\/?p=2604"},"modified":"2022-08-03T16:32:21","modified_gmt":"2022-08-03T15:32:21","slug":"svi-vi-sto-mastate-o-stazi-nevidljivi-rat-pesaka-i-biciklista","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/svi-vi-sto-mastate-o-stazi-nevidljivi-rat-pesaka-i-biciklista","title":{"rendered":"Svi vi \u0161to ma\u0161tate o stazi!: nevidljivi rat pe\u0161aka i biciklista"},"content":{"rendered":"\n<p class=\"wp-block-paragraph\">\u010cesto se mo\u017ee \u010duti od osoba koje redovno koriste bicikl u Novom Sadu o problemima koje im svakodnevno zadaju pe\u0161aci. Za njih, pe\u0161aci su potpuno nemarni i nesmotreni u\u010desnici saobra\u0107aja, koji \u010desto koriste biciklisti\u010dke staze, &nbsp;i po kojima neretko guraju de\u010dija kolica, a tako\u0111e&nbsp;\u201eizle\u0107u kao ovce&#8221;&nbsp;i ne \u010duju kada im se zvoni da se pomere sa biciklisti\u010dke staze. Sa druge strane, pe\u0161aci ka\u017eu&nbsp;da su biciklisti postali nesnosni, da \u201eiska\u010du\u201c sa svih strana, te da \u010dovek ne mo\u017ee vi\u0161e mirno da hoda a da ga bar jednom dnevno neki \u201eludi biciklista ne prese\u010de\u201c na pe\u0161a\u010dkoj stazi. Do izvesne mere, tu se optu\u017euju i&nbsp;voza\u010di, koji su uglavnom okarakterisani kao bahati i&nbsp;nepa\u017eljivi, ali su tako\u0111e pre\u0107utno percipirani od strane ve\u0107ine kao \u201enajozbiljniji\u201c u\u010desnici u saobra\u0107aju, po\u0161to koriste \u201enajozbiljnije\u201c prevozno sredstvo kojem se posve\u0107uje skoro celokupan prostor ulice.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Ali, sti\u010de se utisak da se u Novom Sadu glavni \u201erat\u201c vodi na relaciji biciklisti-pe\u0161aci, i ovaj \u201esukob\u201c je prili\u010dno aktuelan u poslednje vreme u diskusijama koje se vode na socijalnim mre\u017eama, a \u010desto je i&nbsp;tema u&nbsp;lokalnim&nbsp;medijima. Po pravilu&nbsp;\u010duju se pozivi za me\u0111usobnu toleranciju, kao i bolju edukaciju svih u\u010desnika u&nbsp;saobra\u0107aju. Donekle&nbsp;takav stav je korektan, ali to nikako ne bi trebalo da bude stav onih koji se bave popularizacijom biciklisti\u010dkog saobra\u0107aja. \u010citav ovaj problem bi morao da se sagleda iz druga\u010dijeg, a pre svega \u0161ireg ugla. To je i osnovni cilj ovog teksta, dok je posebna namera autora, da ovaj tekst bude pro\u010ditan od strane onih koji se aktivno bave promocijom biciklizma.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Krenimo od \u010dinjenice da postoji o\u010digledan i svakodnevni direktan konflikt izme\u0111u biciklista i pe\u0161aka i da je&nbsp;<strong>cilj da se do\u0111e do \u017eeljene promene pona\u0161anja i jednih i drugih<\/strong>. &nbsp;Obe navedene kategorije u\u010desnika u saobra\u0107aju uo\u010davaju da su i voza\u010di automobila veliki problem, ali glavno te\u017ei\u0161te \u201esukoba\u201c i dalje ostaje izme\u0111u njih samih, tj. okrivljuje se pona\u0161anje biciklista i pe\u0161aka. To je dosta logi\u010dno, budu\u0107i da su ove dve kategorije u\u010desnika u saobra\u0107aju prilikom kretanja i najvi\u0161e u me\u0111usobnom kontaktu, po\u0161to se biciklisti\u010dke i pe\u0161a\u010dke staze uglavnom naslanjaju jedna na drugu. U vezi sa tim a&nbsp;u cilju prevazila\u017eenja ovog problema (tj. postizanja \u017eeljene promene pona\u0161anja)&nbsp;veoma \u010desto se mo\u017ee \u010duti zagovaranje tra\u017eenja re\u0161enja&nbsp;u&nbsp;<strong>edukaciji<\/strong>, kao i u ve\u0107oj&nbsp;<strong>toleranciji<\/strong>&nbsp;me\u0111u svim u\u010desnicima u saobra\u0107aju. Drugim re\u010dima, akcenat se stavlja na&nbsp;<strong>u\u010desnike saobra\u0107aja<\/strong>&nbsp;i oni se ozna\u010davaju kao&nbsp;<strong>problem,&nbsp;<\/strong>te se i u skladu sa tim&nbsp;implicitno propagiraju tz.&nbsp;<em>psiholo\u0161ke mere&nbsp;<\/em>(npr. edukacija)&nbsp;kojima&nbsp;\u0107e se uticati&nbsp;na promenu njihovog pona\u0161anja. Ovaki modeli su poznati kao&nbsp;<strong><em>pshiholo\u0161ki modeli&nbsp;<\/em><\/strong>promene pona\u0161anja<em>&nbsp;<\/em>(slika, dole)<em>,&nbsp;<\/em>i njima se \u017eeli, kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno,&nbsp;<em>pshiholo\u0161ki&nbsp;<\/em>uticati&nbsp;na pona\u0161anje pojedinca da bi se do\u0161lo do \u017eeljenih promena na vi\u0161em nivou &#8211;&nbsp;u na\u0161em slu\u010daju promene neadekvatnog pona\u0161anja grupe biciklista i pe\u0161aka.<\/p>\n\n\n\n<figure class=\"wp-block-image size-full\"><img decoding=\"async\" width=\"582\" height=\"317\" data-src=\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/psiholoski-model_0.jpg\" alt=\"\" class=\"wp-image-2608 lazyload\" src=\"data:image\/svg+xml;base64,PHN2ZyB3aWR0aD0iMSIgaGVpZ2h0PSIxIiB4bWxucz0iaHR0cDovL3d3dy53My5vcmcvMjAwMC9zdmciPjwvc3ZnPg==\" style=\"--smush-placeholder-width: 582px; --smush-placeholder-aspect-ratio: 582\/317;\" \/><\/figure>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Me\u0111utim, u praksi se pokazalo da sprovo\u0111enje ovakvih mera mo\u017ee biti efektno, ali ne i dovoljno. Naime, rezultati su uglavnom ograni\u010deni, efekti umereni dok je odr\u017eivost postignutog pona\u0161anja veoma retka. Problem je u tome \u0161to takve mere (u na\u0161em slu\u010daju edukacija i\u00a0<em>praktikovanje<\/em>\u00a0tolerancije) nisu dovoljne da re\u0161e glavni uzrok problema u kojima se naleze danas biciklisti i pe\u0161aci. Da bi se ova tvrdnja ilustrovala, uze\u0107emo za primer jednu veoma uobi\u010dajenu sliku velikog broja novosadskih ulica gde postoji kolovoz,\u00a0<em>postoji\/ne postoji<\/em>\u00a0biciklisti\u010dka i pe\u0161a\u010dka staza. Gledaju\u0107i popre\u010dni profil jedne takve ulice, primeti\u0107emo veoma lako da je data ulica podre\u0111ena motornom saobra\u0107aju, tj. kolovozu i parkirali\u0161tima, dok pe\u0161a\u010dka i biciklisti\u010dka\u00a0infrastruktura\u00a0zauzima\u00a0veoma mali prostor, koji je\u00a0uglavnom nedovoljan za normalno i bezbedno pe\u0161a\u010denje i kori\u0161\u0107enje bicikla. Dodatno, uz takvu situaciju, prostor namenjen pe\u0161acima i biciklistima je\u00a0veoma \u010desto uzurpiran od strane ba\u0161ta kafi\u0107a, trafika, fri\u017eidera za sladoled, parkiranih vozila, itd (Slika, dole). Kako god, po\u0161to postoji biciklisti\u010dka staza u ulici, biciklisti su u obavezi da koriste tu stazu, \u0161to ulavnom i ve\u0107ina radi ako staza zadovoljava minimum uslova za bezbednu i prijatnu vo\u017enju. Tako\u0111e, pe\u0161aci su u obavezi da koriste svoju pe\u0161a\u010dku stazu da bi se kretali sigurno, te i oni koriste svoju stazu dokle god mogu da se kre\u0107u po njoj sigurno i prijatno.Me\u0111utim, problem nastaje kada u ulici postoji samo veoma mali,\u00a0ograni\u010den i \u010desto jasno nedefinisan prostor za kretanje pe\u0161aka i biciklista, koji je uz to, uglvanom, u veoma lo\u0161em stanju (podignuti ivi\u010dnjaci, o\u0161te\u0107eni plo\u010dnici, parkirani automobili, postavljeni kiosci na neodgovaraju\u0107em mestu, ispucan beton, korenje drve\u0107a). U takvoj situaciji, i pe\u0161aci i biciklisti\u00a0poku\u0161avaju najbolje \u0161to umeju da svoje kretanje u\u010dine \u0161to\u00a0<strong>bezbednijim, kra\u0107im, logi\u010dnijim i lak\u0161im.<\/strong>\u00a0Zbog toga se i jedni i drugi, ukoliko nisu u mogu\u0107nosti da se kre\u0107u\u00a0<strong><em>bezbedno i lako<\/em><\/strong>\u00a0gotovo uvek\u00a0<strong>nesvesno,\u00a0<\/strong>koriste \u201etu\u0111im stazama\u201c u nameri da kompenzuju nedostatke\u00a0<em>svoje staze<\/em>. Tako da prosto re\u010deno pona\u0161anje pe\u0161aka i biciklista, kao i svih drugih u\u010desnika u saobra\u0107aju, je prvenstveno uslovljeno infrastrukturom, njenim dizajnom i stanjem, kao i regulacijom (propisima) saobra\u0107aja. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, u kontekstu urbanih sredina sa jako lo\u0161om infrastrukturom\u00a0koja je prvenstveno podre\u0111enja motornom saobra\u0107aju, kao i svim navedenim dodatnim problemima, zagovarati ve\u0107inom re\u0161avanje\u00a0problema konflikta izme\u0111u pe\u0161aka i biciklista predlaganjem sprovo\u0111enja\u00a0<em>psiholo\u0161kih<\/em>\u00a0mera<em>, \u00a0<\/em>\u010dini se prili\u010dno nelogi\u010dno i neadekvatno. (Ovde naravno odmah treba naglasiti, da\u00a0i\u00a0<em>psiholo\u0161ke<\/em>\u00a0mere imaju svoju va\u017enost i mesto u politikama promovisanja biciklizma, ali to nije fokus ovog teksta, ali \u0107e i ova\u00a0tema biti obra\u0111ena drugom prilikom.)\u00a0<\/p>\n\n\n\n<figure class=\"wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-1 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex\">\n<figure class=\"wp-block-image size-large\"><img decoding=\"async\" width=\"960\" height=\"720\" data-id=\"2612\" data-src=\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/pesaci_kosancic_ivana_0.jpg\" alt=\"\" class=\"wp-image-2612 lazyload\" data-srcset=\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/pesaci_kosancic_ivana_0.jpg 960w, https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/pesaci_kosancic_ivana_0-768x576.jpg 768w\" data-sizes=\"(max-width: 960px) 100vw, 960px\" src=\"data:image\/svg+xml;base64,PHN2ZyB3aWR0aD0iMSIgaGVpZ2h0PSIxIiB4bWxucz0iaHR0cDovL3d3dy53My5vcmcvMjAwMC9zdmciPjwvc3ZnPg==\" style=\"--smush-placeholder-width: 960px; --smush-placeholder-aspect-ratio: 960\/720;\" \/><\/figure>\n\n\n\n<figure class=\"wp-block-image size-large\"><img decoding=\"async\" width=\"960\" height=\"720\" data-id=\"2613\" data-src=\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/slika_majka_sa_detetom_0.jpg\" alt=\"\" class=\"wp-image-2613 lazyload\" data-srcset=\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/slika_majka_sa_detetom_0.jpg 960w, https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/slika_majka_sa_detetom_0-768x576.jpg 768w\" data-sizes=\"(max-width: 960px) 100vw, 960px\" src=\"data:image\/svg+xml;base64,PHN2ZyB3aWR0aD0iMSIgaGVpZ2h0PSIxIiB4bWxucz0iaHR0cDovL3d3dy53My5vcmcvMjAwMC9zdmciPjwvc3ZnPg==\" style=\"--smush-placeholder-width: 960px; --smush-placeholder-aspect-ratio: 960\/720;\" \/><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Zarad jo\u0161 bolje&nbsp;ilustracije, pogledajte ovaj kratki video koji prikazuje probleme sa kojima se pe\u0161aci susre\u0107u svakodnevno na ulicama Novog Sada. Tako\u0111e, primeti\u0107ete kako organizacija ulice uti\u010de na kretanje pe\u0161aka. Prema&nbsp;<em>pshiholo\u0161kom modelu, pe\u0161aci su ti koji trebaju da se edukuju i da budu tolerantni u ovim situacijama<\/em>, tj. da pored svog truda i pa\u017enje koju trebaju da ulo\u017ee u navigaciju svog kretanja, tako\u0111e bi trebali da i dodatno obrate pa\u017enju da ne uzurpiraju povr\u0161inu namenjenu automobilima ili biciklistima. Identi\u010dna situacija va\u017ei i za slu\u010daj biciklista. Pitanje koje se name\u0107e je: \u201eDa li i dalje trebamo da optu\u017eujemo jedni druge za neadekvatno pona\u0161anje ili da uperimo prst u nekom drugom pravcu?&#8221;.<\/p>\n\n\n\n<figure class=\"wp-block-embed is-type-video is-provider-youtube wp-block-embed-youtube wp-embed-aspect-4-3 wp-has-aspect-ratio\"><div class=\"wp-block-embed__wrapper\">\n<iframe title=\"\u0160etnja po Novom Sadu, ulicom Filipa Vi\u0161nji\u0107a, feb, 2014.\" width=\"640\" height=\"480\" data-src=\"https:\/\/www.youtube.com\/embed\/jGX6ByiK2WU?feature=oembed\" frameborder=\"0\" allow=\"accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share\" referrerpolicy=\"strict-origin-when-cross-origin\" allowfullscreen src=\"data:image\/svg+xml;base64,PHN2ZyB3aWR0aD0iMSIgaGVpZ2h0PSIxIiB4bWxucz0iaHR0cDovL3d3dy53My5vcmcvMjAwMC9zdmciPjwvc3ZnPg==\" class=\"lazyload\" data-load-mode=\"0\"><\/iframe>\n<\/div><\/figure>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Sa druge strane, na promenu pona\u0161anja pojedinca, tj. odre\u0111ene grupe mo\u017ee se vr\u0161iti uticaj i pomo\u0107u promena spolja\u0161njih uslova u kojima se taj pojedinac ili grupa nalazi. Taj pristup je poznat kao&nbsp;<strong><em>Ekolo\u0161ki model<\/em><\/strong>&nbsp;promene pona\u0161anja&nbsp;(slika, dole).&nbsp;Prema&nbsp;ovom modelu, uticaj na pojedinca ili grupu se vr\u0161i&nbsp;<strong>od gore ka dole<\/strong>, tj. ovaj pristup govori da kontekst (u na\u0161em slu\u010daju infrastruktura) odre\u0111uje i uslovljava pona\u0161anje pojedinca \u2013&nbsp;<em>ako si u vodi pliva\u0107e\u0161, ako si na suvom hoda\u0107e\u0161, ako nema\u0161 mesta na pe\u0161a\u010dkoj stazi ili je o\u0161te\u0107ena ili neadekvatno dizajnirana, koristi\u0107e\u0161 biciklisti\u010dku stazu&nbsp;ili kolovoz<\/em>.&nbsp;Ovakvim pristupom problemu obuhvata se mnogo ve\u0107a populacija, i mere imaju mnogo vi\u0161e verovatno\u0107e da naprave promene sa dugotrajnim ili stalnim efektima, dok \u0107e po\u017eeljni obrasci pona\u0161anja za sve u\u010desnike u saobra\u0107aju biti mnogo lak\u0161e primenljivi od strane pojedinca.<\/p>\n\n\n\n<figure class=\"wp-block-image size-full\"><img decoding=\"async\" width=\"949\" height=\"560\" data-src=\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Ekoloski-model_2.jpg\" alt=\"\" class=\"wp-image-2617 lazyload\" data-srcset=\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Ekoloski-model_2.jpg 949w, https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Ekoloski-model_2-768x453.jpg 768w\" data-sizes=\"(max-width: 949px) 100vw, 949px\" src=\"data:image\/svg+xml;base64,PHN2ZyB3aWR0aD0iMSIgaGVpZ2h0PSIxIiB4bWxucz0iaHR0cDovL3d3dy53My5vcmcvMjAwMC9zdmciPjwvc3ZnPg==\" style=\"--smush-placeholder-width: 949px; --smush-placeholder-aspect-ratio: 949\/560;\" \/><\/figure>\n\n\n\n<blockquote class=\"wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow\"><p><strong>NAPOMENA 1<\/strong>:&nbsp;uloga gra\u0111anskih inicijativa i udru\u017eenja u promociji i razvoju biciklisti\u010dkog saobra\u0107aja nije bila fokus ovog teksta. Ovim tekstom ideja autora je da uka\u017ee na drugi na\u010din sagledavanja problema na relaciji biciklisti-pe\u0161aci. Tako\u0111e, ovaj tekst mo\u017ee da otvori&nbsp;dodatna&nbsp;pitanja, dok&nbsp;neki&nbsp;stavovi mogu da zahtevaju detaljnija obrazlo\u017eenja. Zbog toga, u slu\u010daju&nbsp;&nbsp;razvijanja debate na ovu temu i tra\u017eenja dodatnih poja\u0161njenja,&nbsp;ova tema&nbsp;&nbsp;\u0107e se&nbsp;detaljnije obraditi&nbsp;u nekom od narednih tekstova.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<\/p><p><strong>NAPOMENA 2<\/strong>: ovaj tekst je delom inspirisan predavanjem &#8216;Bicycling and Health: Applying Ecological Models&#8217; profesora&nbsp;<a href=\"http:\/\/sallis.ucsd.edu\/\">James F. Sallisa<\/a>&nbsp;(University of California, San Diego) na seminaru &#8216;Cycling and Society&#8217; odr\u017eanom u Kopenhagenu 30. decembra 2011. godine.&nbsp;<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Prema ovom modelu, trenutno pona\u0161anje biciklista i pe\u0161aka \u0107e se promeniti onda kada budu imali dovoljno adekvatnog prostora (svoj habitat) gde mogu da obavljaju svoje aktivnosti na bezbedan i ugodan na\u010din. Re\u010deno jasnije &#8211;&nbsp;kada pe\u0161aci i bicikisti budu imali kvalitetno dizajnirane i&nbsp;\u0161iroke staze, sa spu\u0161tenim ivi\u010dnjacima&nbsp;oni \u0107e se bolje pona\u0161ati, tj. koristiti prostor koji je njima namanjen.&nbsp;Sa druge strane,&nbsp; po\u0161to govorimo o saobra\u0107aju (pe\u0161a\u010dkom i biciklisti\u010dkom), koji predstavlja jedan sistem stvoren od strane dru\u0161tva \u2013 treba znati da na njegovo nastajanje prvenstveno&nbsp;uti\u010de dru\u0161tvena delatnost zvana&nbsp;<strong><em>urbano&nbsp;planiranje,&nbsp;<\/em><\/strong>tj. razne lokalne institucije i javna preduze\u0107a zadu\u017eena za planiranje i razvoj grada a prvenstveno njegovog saobra\u0107aja. I to je mesto na koje se treba usmeriti pa\u017enja, debata i projekti, a pogotovo svih onih koji se bave zagovaranjem kori\u0161\u0107enja bicikla. Drugim re\u010dim tro\u0161enje energije na debate tipa&nbsp;<em>ko se gore pona\u0161a<\/em>&nbsp;&#8211;&nbsp;<em>p<\/em><em>e\u0161aci ili biciklisti<\/em>&nbsp;je uzaludno tro\u0161enje energije kojim se&nbsp;ne uti\u010de se na promenu&nbsp;postoje\u0107eg&nbsp;stanja&nbsp;stvari. Tako\u0111e, treba da bude kristalno jasno \u0161to ve\u0107em broju gra\u0111ana da&nbsp;sada\u0161nje&nbsp;pona\u0161anje pe\u0161aka i biciklista je simptom, a ne uzrok problema. &nbsp;Svakako bi\u0107e i dalje onih koji kr\u0161e pravila, ali ako postoji zadovoljavaju\u0107a infrastruktura, tada \u0107e biti pravo vreme i mesto da se takvi pojedinci edukuju i pozivaju na toleranciju i promenu individualnog&nbsp;pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">U ovom tekstu je prikazan pristup sageldavanja problema&nbsp;\u201eneadekvatnog&#8221;&nbsp;pona\u0161anja biciklista i pe\u0161aka&nbsp;primenom<em>&nbsp;ekolo\u0161kog modela<\/em>. Glavna implikacija prihvatanja ovog pristupa kao polazne ta\u010dke na osnovu koje&nbsp;se planiraju i usmeravaju akcije za promociju biciklizma je u tome da se te\u017ei\u0161te razvoja i popularizacije biciklisti\u010dkog saobra\u0107aja&nbsp;usmerava&nbsp;na uspostavljanje adekvatne politike planiranja biciklisti\u010dkog saobra\u0107aja, te na stvaranje&nbsp;odgovaraju\u0107eg fizi\u010dkog okru\u017eenja u kojem \u0107e biciklizam biti mogu\u0107 (videti sliku gore &#8211;&nbsp;<em>Ekolo\u0161ki model<\/em>). Drugim re\u010dima, u nameri da \u0161to vi\u0161e gra\u0111ana vozi bicikl, u uslovima gde ne postoji adekvatno fizi\u010dko okru\u017eenje za takvu aktivnost,&nbsp;prvenstveno se treba skoncentrisati na stvaranje&nbsp;uslova&nbsp;za vo\u017enju bicikla, a potom&nbsp;treba pozivati masovno gra\u0111ane&nbsp;da koriste bicikl. Ovde pre svega&nbsp;<strong>najve\u0107u&nbsp;odgovornost imaju institucije koje se bave planiranjem<\/strong>, dok je za udru\u017eenja gra\u0111ana i gra\u0111anske inicijative po\u017eeljno da ovaj&nbsp;koncept&nbsp;imaju u vidu&nbsp;prilikom planiranja akcija i projekata.&nbsp;Naravno, treba uva\u017eiti i \u010dinjenicu da je uticaj na politike urbanog planiranja slo\u017een proces, a pre svega dugotrajan i nimalo lak. Me\u0111utim dobra vest je da je trogodi\u0161nji rad &nbsp;NSBI ve\u0107im delom baziran na&nbsp;<em>ekolo\u0161kom modelu<\/em>, \u0161to potvr\u0111uju&nbsp;dosada\u0161nje sprovedene akcije i projekti. Ovde treba spomenuti i dva najnovija projekta&nbsp;&#8211;&nbsp;<a href=\"http:\/\/www.nsbi.org.rs\/projekat-bike-friendly-poziv-za-volontereke\"><em>Bike friendly<\/em><\/a>, projekat&nbsp;koji se fokusira na unapre\u0111enje fizi\u010dkog okru\u017eenja za bicikliste (obezbe\u0111ivanje osnovne infrastrukture &#8211; parkinga)&nbsp;kao i na projekat&nbsp;<a href=\"https:\/\/www.facebook.com\/NSBiciklograd\"><em>Novi Sad Biciklograd<\/em><\/a>, kojim se nastoji unaprediti planiranje&nbsp;biciklisti\u010dkog saobra\u0107aja i to zagovaranjem izrade biciklisti\u010dke strategije Novog Sada. &nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Autor: Vladimir Mrkaji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>\u010cesto se mo\u017ee \u010duti od osoba koje redovno koriste bicikl u Novom Sadu o problemima koje im svakodnevno zadaju pe\u0161aci. Za njih, pe\u0161aci su potpuno nemarni i nesmotreni u\u010desnici saobra\u0107aja,&#8230;<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":2605,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_uag_custom_page_level_css":"","footnotes":""},"categories":[13],"tags":[52],"class_list":["post-2604","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti","tag-infrastruktura"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/biciklista-i-pesak.jpg",1200,828,false],"thumbnail":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/biciklista-i-pesak-150x150.jpg",150,150,true],"medium":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/biciklista-i-pesak-768x530.jpg",768,530,true],"medium_large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/biciklista-i-pesak-768x530.jpg",640,442,true],"large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/biciklista-i-pesak-990x683.jpg",640,442,true],"1536x1536":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/biciklista-i-pesak.jpg",1200,828,false],"2048x2048":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/biciklista-i-pesak.jpg",1200,828,false]},"uagb_author_info":{"display_name":"NSBI","author_link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/author\/nsbi"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"\u010cesto se mo\u017ee \u010duti od osoba koje redovno koriste bicikl u Novom Sadu o problemima koje im svakodnevno zadaju pe\u0161aci. Za njih, pe\u0161aci su potpuno nemarni i nesmotreni u\u010desnici saobra\u0107aja,...","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2604","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2604"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2604\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2620,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2604\/revisions\/2620"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2605"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2604"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2604"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2604"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}