Me\u0111utim dan se za njega zavr\u0161io prerano.<\/a> “I\u0161ao sam oko 50 kilometara, na brzom potezu niz brdo i video sam jednog od voza\u010da iz moje grupe kako pada”, ka\u017ee D\u017eejms. “Pomerio sam se da ga izbegnem i po\u010deo da usporavam. Onda mi je eksplodirala prednja guma i preturio sam se. Kotrljao sam se sa biciklom par jardi, udario glavu, polomio kacigu. I\u0161ao sam oko 50 kilometara na sat. Imam duboke oderotine na nozi. Nisam mogao normalno da hodam nedelju dana.”<\/p>\n\n\n\n Nakon \u0161to je uspeo da se pridigne na noge, D\u017eejms je na\u0161ao \u010diodu u prednjoj gumi, a zatim je video gomilu sli\u010dnih razbacanih po putu, na mestu po svemu sude\u0107i namerno odabranom da izazove najvi\u0161e opasnosti.<\/p>\n\n\n\n No\u0107 pre ovoga, policija u Brajtonu izdala je upozorenje<\/a> o \u017eicama razapetim me\u0111u drve\u0107em na popularnoj biciklisti\u010dkoj ruti kroz \u0161umu, pominju\u0107i da su dve takve opasne situacije uo\u010dene u prethodnim danima. Nedelju dana kasnije, u Dorsetu, biciklista je zadobio<\/a> posekotine nakon \u0161to je zaka\u010dio 15 niti ribolova\u010dkog najlona ra\u0161irenih na biciklisti\u010dkoj stazi u parku. 23. juna, brdski biciklisti u Kanoku, Staford\u0161ajr, postavili su na Twitteru fotografije<\/a> \u017eica postavljenih u visini vrata na biciklisti\u010dkoj ruti. Tokom 2013, Voker je predvodio studiju<\/a> u kojoj je slao saradnika na put u razli\u010ditoj garderobi, sa daljinomerom kojim je merio rastojanje koje su voza\u010di davali prilikom preticanja. \u010cetiri odela su mu davala izgled bicikliste razli\u010ditog iskustva, od kojih su tri imala reflektuju\u0107e prsluke sa porukama. Na jednoj je pisalo: “Biciklista po\u010detnik: obi\u0111i polako”. Na drugoj: “Budite ljubazni: molim usporite”. Na kraju: “Policija: biciklista kamerman”. Izvor:<\/em> Sabotage and hatred: what have people got against cyclists? <\/a>(The Guardian) Biciklizam se razvio vi\u0161e nego ikad u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali je isprovocirao otrovnu odmazdu. Skora\u0161nji incidenti koji uklju\u010duju \u010diode razbacane na putu i \u017eice u visini vrata razapete preko biciklisti\u010dkih…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":2487,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_uag_custom_page_level_css":"","footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-2485","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza1.jpg",380,507,false],"thumbnail":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza1-150x150.jpg",150,150,true],"medium":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza1.jpg",380,507,false],"medium_large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza1.jpg",380,507,false],"large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza1.jpg",380,507,false],"1536x1536":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza1.jpg",380,507,false],"2048x2048":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza1.jpg",380,507,false]},"uagb_author_info":{"display_name":"NSBI","author_link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/author\/nsbi"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"Biciklizam se razvio vi\u0161e nego ikad u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali je isprovocirao otrovnu odmazdu. Skora\u0161nji incidenti koji uklju\u010duju \u010diode razbacane na putu i \u017eice u visini vrata razapete preko biciklisti\u010dkih...","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2485","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2485"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2485\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2491,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2485\/revisions\/2491"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2487"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2485"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2485"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2485"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/sabotaza2.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
Iste nedelje, nekoliko biciklista koji su uzeli u\u010de\u0161\u0107e u drumskoj trci 70. godi\u0161njice Redhil biciklisti\u010dkog kluba na sporednim putevima Suri sela, pretrpeli su bu\u0161enja guma nakon \u0161to su \u010diode razbacane du\u017e rute<\/a>. Niko nije bio povre\u0111en, ali je u pitanju bila \u010dista sre\u0107a, ka\u017ee Adrian Veb, predsednik kluba: “Mo\u017eete da zamislite koliko mo\u017ee biti opasno kada imate peloton sa 80 ljudi i nekome se guma neo\u010dekivano probu\u0161i. Ovi momci imaju glatke gume izrazito jako napumpane za trku – sva je prilika da guma mo\u017ee da eksplodira. Kada voza\u010d padne, postoji \u0161ansa za masovno nagomilavanje.”
Ovakvi incidenti ostaju retki i takve fizi\u010dke pretnje biciklistima su minorne u pore\u0111enju sa opasnostima od drugih vozila, naro\u010dito \u0161lepera. Jedan od mnogih paradoksalnih elemenata bicikliranja u Britaniji je da je daleko sigurnije od onoga \u0161to ljudi misle – brojne studije su pokazale da je da je verovatnije produ\u017eavanje \u017eivotnog veka kroz fizi\u010dku pove\u0107anu aktivnost nego skra\u0107enje – ali je i daleko opasnije nego \u0161to bi trebalo biti.
Godi\u0161nja dr\u017eavna statistika o \u017ertvama na putevima za 2014, objavljena pro\u0161le godine, pokazuje da broj te\u0161ko povre\u0111enih biciklista raste za 8.2% u odnosu na pro\u0161lu godinu, \u0161to je vi\u0161e nego rast broja biciklista. U Londonu, naro\u010dito, fokus je na opasnosti koju predstavljaju teretnjaci, naro\u010dito gra\u0111evinski kamioni. 24. juna, hiljade biciklista u protestu je blokiralo raskrsnicu na Benku do zaustavljanja nakon \u0161to je 26-godi\u0161nju konsultantkinju Jing Tao pregazio kamion istovariva\u010d dva dana ranije. Ona je bila osmi stradali biciklista u gradu u 2015, od kojih je sedam stradalo u nezgodama sa teretnjacima, a od kojih su \u0161est \u017ertava bile \u017eene.
Jo\u0161 jedan paradoks je da \u010dak i kada gradovi kao \u0161to su London i Bristol kona\u010dno grade odvojene biciklisti\u010dke trake, provereno najbolje na\u010dine da se spre\u010de takva stradanja, ton debate oko biciklizma postaje polarizovaniji i otrovniji nego ikad. Neki zagovara\u010di brinu da su incidenti sa sabota\u017eama povezani sa javnim i medijskim govorom u kome su biciklisti demonizovani kao anarhisti\u010dni kr\u0161ioci zakona i samozadovoljne, neduhovite ubice zabave, kobasi\u010daste butke utegnute u ru\u017enu DayGlo likru.
Debatu o bicikliranju povremeno porede sa tretmanom takozvanih dru\u0161tvenih vangrupa, sude\u0107i prema doktoru Ianu Vokeru<\/a>, psihologu na Bat Univerzitetu. Jedan od njegovih eksperimenata<\/a> je istra\u017eivao odnos prema biciklistima koji voze po gradu u kome \u017eivi, koriste\u0107i dugu sme\u0111u periku sa elektronskim daljinomerom postavljenim na njegov bicikl, kako bi ustanovio da li voza\u010di daju biciklistkinjama vi\u0161e prostora pri preticanju nego mu\u0161karcima. Oni su to \u010dinili, \u010dak i kada je “\u017eena” bila visoka oko 1,80 m i, za voza\u010de koji bi slu\u010dajno pogledali u retrovizor, iznena\u0111uju\u0107e dlakava.
“Ono \u0161to vidimo u diskursu prema biciklizmu je apsolutni klasik 60ih i 70ih dru\u0161tvene psihologije predrasuda”, obja\u0161njava. “U pitanju su ta\u010dno one stvari koje su kori\u0161\u0107ene prema manjinskim etni\u010dkim grupama i sli\u010dnim – pregeneralizacija negativnih osobina, umanjeno predstavljanje negativnog pona\u0161anja sopstvene grupe, sli\u010dne stvari. U pitanju je \u0161kolski primer predrasudnog pona\u0161anja.”
Ovo se sprovodi i u medijima, na televiziji u radiju i, najzaraznije, preko dru\u0161tvenih mre\u017ea i komentara na internet sajtovima. U Dejli mejlovoj pro\u0161lonedeljnoj pri\u010di<\/a> povodom Jingine smrti, najpreporu\u010deniji \u010ditala\u010dki komentar dok nije bio izbrisan bio je: “Za\u0161to ne zabraniti bicikliste? Oni ne pla\u0107aju takse za puteve.”
To je naro\u010dito pro\u017eimaju\u0107a poenta, i to upravo ona koja ignori\u0161e \u010dinjenicu da je “putna taksa” – automobilski orijentisan prihod iz koga se finansira izgradnja magistralnih puteva – je ukinuta jo\u0161 1937<\/a>. Akcize za automobile, njihova zamena, zasnovane su na emisijama, \u0161to zna\u010di da biciklisti, kada bi podlegali ovoj taksi, bi svakako bili ocenjeni nulom.
Ostali komentari vode se pretpostavkom da se takve smrti svakako de\u0161avaju usled kr\u0161enja zakona od strane biciklista i izdvajaju izletanje na crvenim svetlima. Ponovo, ne izdr\u017eava proveru. Analiza policijske statistike<\/a> pokazuje da je propust da se zaustavi na crvenom svetlu zapravo bio faktor u svega 2% ozbiljnih biciklisti\u010dkih nezgoda koji uklju\u010duju odrasle; nasuprot tome, voza\u010di snose krivicu za oko dve tre\u0107ine istih.
Kr\u0161enje zakona je jedna od pote\u0161ko\u0107a debate za bicikliste. Prose\u010dni ljudi na biciklu ne\u0107e bez sumnje kr\u0161iti zakon ni\u0161ta manje nego njihov takmac u automobilu. Ipak, kada oni to urade o\u010diglednije je i manje normalno. Ljudi prime\u0107uju biciklistu koji pedalira na crveno svetlo, dok pritom prekora\u010denje brzine – \u0161to 80% voza\u010da priznaje da radi svakodnevno<\/a> – je \u010desto ignorisano, uprkos daleko ve\u0107oj ceni u ljudskim \u017eivotima koje ono uzrokuje.
Kris Bordman, olimpijski \u0161ampion u velodromskom biciklizmu koji je sada savetnik za biciklisti\u010dke politike u British Cycling-u<\/a>, prise\u0107a se gostovanja u skora\u0161njoj epizodi emisije BBC radija 4 “Ti i tvoj”<\/a> gde je diskutovao da li bi biciklisti trebalo da imaju obavezno osiguranje, diskusija izazvana delom incidentom gde biciklista koji vozi trotoarom naleti na malo dete. Ovoj pretpostavci fali kontekst, kako isti\u010de Bordman: “Kada stavite u perspektivu, gde je 36 ljudi stradalo na trotoarima od strane voza\u010da automobila, autobusa i teretnjaka svake godine – a to je samo na trotoarima – naspram situacije gde je oko jedna u tri godine od bicikliste. Sumanuto je da je program \u010dak i zapo\u010det. Niko izgleda ne ose\u0107a potrebu da razmotri ikakve \u010dinjenice.”
Bilo gde drugde proteklih godina gotovo da nije postojao bilo kakav poku\u0161aj balansiranja, \u010dak i u generalno treznim delovima medija. Nekoliko godina pre nego \u0161to je iko i razmi\u0161ljao o razvla\u010denju \u017eice kroz brajtonsku \u0161umu, kolumnista Tajmsa Matju Paris u polu-\u0161ali je zagovarao<\/a> sli\u010dnu ideju u delu naslovljenom “Ko je mangup i zaslu\u017euje da bude obezglavljen?”
U novembru 2013, Spektator je kao naslovnu pri\u010du<\/a> prenosio dugo d\u017eangrizanje Roda Lidla o biciklistima, opisuju\u0107i ih kao preosetljive prekr\u0161ioce zakona koji namerno zadr\u017eavaju saobra\u0107aj dok nose “pompezne male \u0161picasce plasti\u010dne \u0161e\u0161ire”. \u010cak je i Obzerver objavio \u010dlanak<\/a> u aprilu iste godine od strane redovnog kolumniste, Kevina MekKene, nazivaju\u0107i bicikliste po\u0161as\u0107u, upotpunjeno \u0161alama o srednjeklasnim kico\u0161ima na biciklima i njihovim “kus kus ru\u010dkovima za poneti”.
BBC Radio Kent je, u me\u0111uvremenu, vodio \u0161ou sa telefonskim uklju\u010denjima na temu bezbednosti u saobra\u0107aju pod sloganom: “Da li bi bicikliste trebalo proterati iz gradova?”
Skora\u0161nji obrt u narativu je ideja o dvoto\u010dka\u0161kom i \u010detvoroto\u010dka\u0161kom “ratu” na putevima, tipi\u010dno ilustrovanim dramati\u010dnim snimcima sa biciklisti\u010dkih kamera sa kaciga. “Mnogi izlivi gneva na putevima su izazvani teku\u0107im ratom izme\u0111u motorista i biciklista”, eksplodiralo je u promotivnom tvitu<\/a> protekle nedelje ITV\u2019s jutarnjeg programa<\/a>. \u201cNa \u010dijoj ste strani?\u201d
Bordman odbacuje takva pore\u0111enja, ponajvi\u0161e jer su biciklisti i voza\u010di \u010desto jedni te isti ljudi – podaci Briti\u0161 sajklinga<\/a> pokazuju da 90% \u010dlanstva tako\u0111e poseduje i automobil.
“Imate 2% ranjivih korisnika puteva naspram 98% onih u dve tone \u010delika”, Bordman govori. “Kako mo\u017eete uop\u0161te imati rat? To se pre mo\u017ee nazvati masakrom. \u0160ta biciklista uop\u0161te mo\u017ee da uradi nekome ko je u automobilu?\u201d
On je, ipak, svestan povezivanja ovog medijskog nastupa sa sve\u0161\u0107u o pove\u0107anim napadima i sabota\u017eama uperenih protiv biciklista: “Postoji oko 250.000 napada na ulicama godi\u0161nje. Ako \u0107emo da optu\u017eujemo druge ljude da vade stvari iz konteksta, mi ne bismo trebali to da radimo. Uvek \u0107e biti idiota i ljudi koji su zli ili prosto glupi.\u201d
Drugi pominju da ipak vide nagove\u0161taj veze, makar lokalno. Mark Strong, konsultant prevoza i biciklisti\u010dki zagovara\u010d iz Brajtona, tvrdi da je debata o biciklima u njegovom gradu postala veoma otrovna neposredno pre incidenata sa \u017ei\u010danim zamkama, delimi\u010dno potpaljena skora\u0161njim predstavljanjem novih biciklisti\u010dkih traka i restrikcija parkinga zeleno predvo\u0111enim ve\u0107em.
“Postoji element legitimizacije nenaklonosti prema biciklistima od strane \u0161tampe i politi\u010dara”, navodi. “Gotovo da je zvani\u010dno podr\u017ean imid\u017e antibicikliste. A za svakoga ko misli da je sada OK vikati na biciklistu, na kraju ledenog brega bi\u0107e neko ko misli da je OK razvu\u0107i \u017eicu preko biciklisti\u010dke staze.”
Rej\u010del Aldred<\/a>, sociolo\u0161kinja Univerziteta u Vestminsteru koja prou\u010dava probleme u prevozu, tvrdi da Britanski biciklisti pate, jer za razliku od zemalja kao \u0161to su Holandija i Danska, bicikli su vi\u0111eni kao neozbiljni, u pore\u0111enju sa ozbiljnim, odraslim poslom vo\u017enje automobila. Ona ka\u017ee: “To je kao da radite ne\u0161to \u0161to ne bi trebalo da radite na putu, gotovo kao da se igrate na ulici i ometate saobra\u0107aj, kao da ste dete. Tu je tako\u0111e i taj dvostruki na\u010din stigmatizacije biciklista – istorijski gledano to je prepoznato kao ne\u0161to za ljude koji nisu imali izbora, ali sada se prepoznaje kao ne\u0161to za ljude koji imaju izbora. To je dokolica ili igra koju ne bi trebalo sprovoditi na neprimerenom mestu.\u201d
Aldredova je tako\u0111e izu\u010davala okru\u017eenje sa kojim se biciklisti susre\u0107u na putu i njeni nalazi su alarmantni. U toj pionirskoj studiji <\/a>objavljenoj ovog meseca ona nalazi da biciklisti iskuse u proseku jedan “veoma zastra\u0161uju\u0107” incident koji uklju\u010duje drugog u\u010desnika u saobra\u0107aju nedeljno. \u017dene koje voze bicikl trpe nesrazmerno vi\u0161e, prema njenom mi\u0161ljenju zato \u0161to su voza\u010di manje strpljivi sa njihovom manjom prose\u010dnom brzinom.
Da li otrovni antibiciklisti\u010dki komentari u novinama i dru\u0161tvenim medijima doprinose ovakvom okru\u017eenju na putevima? Nemogu\u0107e je dokazati. Neki pak veruju da je to slu\u010daj. “Bio bih veoma iznena\u0111en da se to ne de\u0161ava”, ka\u017ee Voker. “Prihvatljivo je sedeti u pabu i govoriti stvari poput: “Prokleti biciklisti, trebalo bi ih oterati sa puteva” ili pisati stvari koje su, doslovno, poziv na ubistvo. To ne mo\u017eete raditi sa ostalim grupama.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Podaci za 5.700 preticanja pokazali su da je samo jedno odelo napravilo vrednu razliku u pona\u0161anju voza\u010da: ona na kojoj pi\u0161e “policija”. Ovde, prose\u010dno rastojanje pri preticanju je bilo primetno ve\u0107e, dok je broj vozila koja su prolazila veoma blizu bio znatno smanjen. Spram toga, prsluk na kome stoji “ljubazno” je doneo gotovo duplo vi\u0161e opasnih preticanja.
Lekcija deluje jasna: voza\u010di su savr\u0161eno u stanju da razlikuju razli\u010dite vrste ljudi koji voze bicikl i da pro\u010ditaju poruke. Ali pre nego da prilagode svoje pona\u0161anje o\u010diglednoj ranjivosti bicikliste, pravi okida\u010d za propisnu brigu je verovatno\u0107a zakonske sakcije.
Da li \u0107e se stvari promeniti? Biciklisti\u010dki zagovara\u010di se nadaju da \u0107e Londonska nova mre\u017ea odvojenih biciklisti\u010dkih “supermagistrala” koje se upravo grade pove\u0107ati broj biciklista i dati primer drugim gradovima. Biciklizam kao svakodnevni prevoz i biciklisti \u010diji je napredak odvojen od napretka motornih vozila \u0107e, nadaju se, izvu\u0107i otrov iz polemike.
Takva zapetljana razmatranja ostaju daleko od razmi\u0161ljanja D\u017eejmsa, koji se vratio na posao i ponovo na bicikl, iako sa o\u017eiljkom u obliku pedale na preponi od njegovog veoma brzog pada u Ju\u017enom Velsu: “Bio je to najgori biciklisti\u010dki sudar koji sam imao, a ono \u0161to najvi\u0161e uznemirava je da uop\u0161te nije bilo do mene. Izopa\u010deno, ba\u0161 sam imao sre\u0107e sa povredama koje sam pre\u017eiveo. Ako se ovakvi vidovi sabota\u017ee nastave, neko \u0107e poginuti.”<\/p>\n\n\n\n
Autor:<\/em> Peter Walker<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"