{"id":1658,"date":"2017-12-05T19:28:00","date_gmt":"2017-12-05T18:28:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nsbi.org.rs\/?p=1658"},"modified":"2022-08-03T16:32:21","modified_gmt":"2022-08-03T15:32:21","slug":"koliko-hlad-znaci-ovih-dana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/koliko-hlad-znaci-ovih-dana","title":{"rendered":"Koliko hlad zna\u010di ovih dana?"},"content":{"rendered":"\n

Tra\u017eenje hlada na novosadskim ulicama postalo je veoma popularna igra tokom poslednjih dana. Avgust je doneo nezapam\u0107ene vreline, pretvaraju\u0107i mnoge delove Novog Sada u u\u017earene zone gde je postalo gotovo neizdr\u017eljivo kretati se. Najte\u017ee je tokom onog dela dana kada se nalazite u nekoj ulici bez zelenila, a kada je sunce ta\u010dno iznad kolovoza te hlada nema. Ukoliko u datoj ulici postoje drvoredi i makar malo zelenila – vrelina letnjeg dana postaje podno\u0161ljivija. <\/p>\n\n\n\n

Funkcija zelenila u urbanim sredinama je dobro poznata, ali i veoma potcenjena u na\u0161em gradu. Veoma upro\u0161\u0107eno govore\u0107i \u2013 zelenilo slu\u017ei ne samo da ulep\u0161a ambijent ulica ve\u0107 i da reguli\u0161e mikroklimu grada<\/strong>. Gradski drvoredi mogu da smanje temperaturu vazduha u datoj ulici i za nekoliko stepeni, a znatno rashla\u0111ivanje pru\u017eaju i travnate povr\u0161ine. Tokom letnjih no\u0107i asfalt i beton otpu\u0161taju velike koli\u010dine toplote akumulirane tokom dana, dok zelene povr\u0161ine doprinose rashla\u0111ivanju vazduha. U gradovima koji imaju znatne probleme sa pra\u0161inom, kao \u0161to je to slu\u010daj sa Novim Sadom, zelenilo igra veliku ulogu u apsorpciji pra\u0161ine, pa predstavlja i istinski pre\u010di\u0161\u0107ava\u010d i osve\u017eiva\u010d vazduha.<\/strong> Za sve ovo nisu potrebni veliki dokazi \u2013 samo se prisetite olak\u0161anja kada po vrelom letnjem danu \u0161etate gradom (vozite bicikl ili ste u automobilu) ispod kro\u0161nji uli\u010dnog drve\u0107a \u2013 na primer u Ulici Lukijana Mu\u0161ickog ili kada tokom letnjeg dana ili no\u0107i tra\u017eite sve\u017einu u nekom od gradskih parkova. Sa druge strane, prisetite se pra\u0161njavih i zagu\u0161ljivih ulica \u010diji je ve\u0107i deo bez zelenila i gde je postalo nemogu\u0107e na\u0107i hlad i prijatan kutak u letnjim mesecima, kao \u0161to je to slu\u010daj sa ulicama – \u017delezni\u010dka, Kisa\u010dka, Temerinska, Had\u017ei Ruvimova, Novosadskog Sajma, Matice Srpske, Jovana Suboti\u0107a itd.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n
Levo: Ul. Lukijana Mu\u0161ickog. Desno: Ul. Valentina Vodnika.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U Novom Sadu je broj zelenih povr\u0161ina znatno smanjen usled neadekvantog urbanisti\u010dkog planiranja, a pogotovo usled neadekvatne politike razvoja i regulacije motornog saobra\u0107aja<\/strong>. Po\u0161to je motorni saobra\u0107aj iz godine u godinu sve intenzivniji, postoji konstantna potreba za sve ve\u0107im izdvajanjem gradskog prostora za dodatnu infrastrukturu, a pre svega za parking-povr\u0161ine. Jedan od glavnih problema u vezi sa ovom potrebom je postoje\u0107a praksa da se pitanje parkiranja re\u0161ava uz zna\u010dajnu uzurpaciju i degradaciju zelenih povr\u0161ina<\/strong>. Time se direktno ugro\u017eava sistem za regulisanje mikroklime grada. Parkirali\u0161ta postaju bitnija od zelenila, od zdravlja gra\u0111ana, od gradskih klupa, od same \u017eivosti ulice i grada. Vredni urbani prostori postaju zagu\u0161eni parkiranim automobilima, pa postaje sve te\u017ee kretati se bezbedno i sa lako\u0107om.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n
Levo: Trifkovi\u0107ev trg. Desno: ugao Ulica Maksima Gorkog i Dimitrija Tucovi\u0107a.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Na\u017ealost, u Novom Sadu ve\u0107ina povr\u0161ina ispred novoizgra\u0111enih stambenih zgrada, kao i u centralnim delovima grada, velikodu\u0161no se poklanja automobilima. Povr\u0161ine izme\u0111u vi\u0161espratnica, koje bi trebalo po svim pravilima urbane higijene da budu pretvorene u zelene oaze, namenjene svim stanarima kao mesta socijalne interakcije (ali i sa svrhom regulacije mikroklime), tako\u0111e su u betonu \u2013 uglavnom namenjene automobilima za samo nekolicinu stanara. <\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n
Gogoljeva ulica i dvori\u0161te zgrade.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Koliko je Novi Sad postao u opasnoj meri orijentisan ka automobilima i talac strahovitog pove\u0107anja broja putni\u010dkih vozila govore mnogobrojni primeri u gradu. Simboli\u010dan primer je zgrada Matice srpske, koja predstavlja jednu od najzna\u010dajnijih kulturnih institucija u zemlji i regionu<\/strong>. Ovo zdanje se nalazi u veoma neuglednoj i uskoj ulici, okru\u017eeno zapu\u0161tenim i ru\u017enim objektima (misli se pre svega na objekte koji okru\u017euju zdanje u Ulici Matice srpske), dok su sa obe strane iscrtane povr\u0161ine za parkiranje autmobila, pa \u010dak i nekoliko metara ispred ulaza u ovu instituciju. Da nipoda\u0161tavanje ove institucije bude jo\u0161 ve\u0107e \u2013 parkirali\u0161ta du\u017e \u010ditave zgrade su iscrtana delom i na trotoaru!<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n
Ulica Matice Srpske<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U Novom Sadu nije retka situacija da se pe\u0161a\u010dke staze podre\u0111uju automobilskom saobra\u0107aju. Jedan od dobrih primera je i Ulica Kosan\u010di\u0107 Ivana \u2013 ulica pretvorena u jedno veliko pra\u0161njavo parkirali\u0161te, u kojoj je apsolutno ote\u017eano kretanje pe\u0161acima, koji su prinu\u0111eni da se kre\u0107u kolovozom. Zelenilo u ovoj ulici se nalazi u tragovima, dok se oblaci pra\u0161ine podi\u017eu posle svakog prolaska automobila. <\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n
Parking u Ul. Kosan\u010di\u0107 Ivana<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Da (ilegalna) uzurpacija pe\u0161a\u010dke staze mo\u017ee biti veoma opasna po bezbednost pe\u0161aka o\u010digledno je na primeru Ulice Jovana Cviji\u0107a. U jednom delu ulice pe\u0161acima je oduzet i zakonski minimum predvi\u0111en za kretanje<\/strong>, gledano iz pravca Temerinske ulice. Parkirana vozila ispred nekoliko objekata apsolutno onemogu\u0107avaju kretanje i izla\u017eu pe\u0161ake opasnosti po\u0161to moraju da se kre\u0107u kolovozom, kojim saobra\u0107a i jedna od linija javnog gradskog prevoza. U ovim situacijama najugro\u017eenije su majke sa decom u kolicima, starije osobe i deca. Na\u017ealost, ovo nije usamljen primer. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Ul. Jovana Cviji\u0107a<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Problem parkiranja, a i sve \u0161to proisti\u010de iz postoje\u0107e prakse re\u0161avanja ovog problema u Novom Sadu, mora da bude re\u0161avan na mnogo sistemati\u010dniji na\u010din nego \u0161to je to bio slu\u010daj do sada.<\/strong> Problem sve ve\u0107eg broja automobila na ulicama i uzurpacija javnih povr\u0161ina zarad parkiranja mora da se re\u0161ava promenom politike planiranja kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta (pre svega javnih povr\u0161ina) i promocijom aktivne mobilnosti<\/strong>, tj. stimulisanjem pe\u0161a\u010denja i kori\u0161\u0107enja bicikala<\/strong> i unapre\u0111ivanjem usluga javnog prevoza. Ovakav pristup re\u0161avanju problema ima i te kako veze sa zelenim povr\u0161inama i ambijentom ulica. Vi\u0161e zelenila, estetski prijatni delovi grada, dobra pe\u0161a\u010dka i biciklisti\u010dka infrastruktura i dobar javni gradski prevoz, rezultira\u0107e sve ve\u0107im brojem onih gra\u0111ana koji se odlu\u010duju da se u gradu kre\u0107u pe\u0161ke, biciklom ili javnim prevozom.<\/strong> Ne treba navoditi bolji primer od novosadskog keja, koji je postao jedno od naj\u017eivljih i najomiljenijih mesta u gradu posle rekonstrukcije koja je zna\u010dila uvo\u0111enje dodatnog sadr\u017eaja (tereni za ko\u0161arku, mali fudbal, tenis, bo\u0107anje, golf, za ve\u017ebanje, biciklisti\u010dka staza i tartan staza) i rada na samom ambijentu ovog javnog prostora (postavljane stilizovanih klupa, \u010desama za vodu, fontana, skulptura, tabli sa obave\u0161tenjima) Ovako osmi\u0161ljen javni prostor stimulisao je mnoge gra\u0111ane da se vi\u0161e kre\u0107u, koriste bicikl, dru\u017ee i sli\u010dno. Isti ovakav efekat bi se mogao o\u010dekivati kada bi se pe\u0161acima i biciklistima vratile uzurpirane povr\u0161ine u mnogim gradskim ulicama koje su sada pretvorene u parkirali\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n
Dobri primeri planiranja grada.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Osim stimulisanja pe\u0161a\u010denja i kori\u0161\u0107enja bicikla, problem parkiranja se re\u0161ava i uvo\u0111enjem restriktivnih mera<\/strong>. Paralelno sa unapre\u0111enjem pe\u0161a\u010dke i biciklisti\u010dke infrastrukture i unapre\u0111enjem usluga javnog prevoza, veoma je bitna i destimulacija kori\u0161\u0107enja automobila za dolazak u centralni deo grada<\/strong>. Neke od mogu\u0107ih i proverenih mera su: ograni\u010davanje broja parking-mesta i skuplja naplata parking-prostora<\/strong>. Uprkos tome \u0161to su u pitanju nepopularne mere, gra\u0111ani moraju da shvate daparkiranje automobila u centralnoj zoni predstavlja uzurpaciju prostora od strane manjine i to treba da bude \u2019\u2019luksuz\u2019\u2019<\/strong>, te samim tim i adekvatno napla\u0107eno.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107e, ukoliko se unapredi pe\u0161a\u010dka i biciklisti\u010dka infrastruktura i poradi na ambijentu javnog prostora, \u0161to je u nesumnjivoj vezi sa pove\u0107anjem broja zelenih povr\u0161ina u gradu \u2013 bi\u0107e sve vi\u0161e gra\u0111ana koji \u0107e da odaberu pe\u0161a\u010denje ili kori\u0161\u0107enje bicikla umesto privatnih motornih vozila ili preoptere\u0107enog gradskog prevoza. Manje gu\u017eve u javnom prevozu zna\u010di\u0107e da \u0107e vo\u017enja gradskim autobusima biti mnogo ugodnija, \u0161to \u0107e svakako zna\u010diti ve\u0107u atraktivnost ovog vida prevoza za izvestan broj voza\u010da automobila, koji nisu radi da pe\u0161a\u010de ili koriste bicikl.  <\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dno, ukoliko realno posm\u0430tramo svet i shvatamo da je nemogu\u0107e izbaciti sve automobile iz savremenog \u017eivota, treba se okrenuti izgradnji javnih nadzemnih ili podzemnih gara\u017ea<\/strong>. \u0422akvo re\u0161enje je mnogo efikasnije i bolje od dozvoljavanja uzurpacije javnih prostora parkirali\u0161tima. Iako je uobi\u010dajena situacija da grad nema sredstava za ovakva re\u0161enja – politi\u010dkom voljom i zalaganjem mo\u017ee i mora da se re\u0161i ovaj problem. Podjednako bitno je znati da gra\u0111ani imaju pravo na grad i da imaju pravo i obavezu da zahtevaju humanije ulice. Hlad nema cenu!<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Autor: Vladimir Mrkaji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tra\u017eenje hlada na novosadskim ulicama postalo je veoma popularna igra tokom poslednjih dana. Avgust je doneo nezapam\u0107ene vreline, pretvaraju\u0107i mnoge delove Novog Sada u u\u017earene zone gde je postalo gotovo…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":1659,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_uag_custom_page_level_css":"","footnotes":""},"categories":[13],"tags":[203,204,205],"class_list":["post-1658","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti","tag-planiranje","tag-urbanizam","tag-hlad"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/kisacka_0-e1644666477919.jpg",640,360,false],"thumbnail":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/kisacka_0-e1644666477919-150x150.jpg",150,150,true],"medium":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/kisacka_0-e1644666477919.jpg",640,360,false],"medium_large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/kisacka_0-e1644666477919.jpg",640,360,false],"large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/kisacka_0-e1644666477919.jpg",640,360,false],"1536x1536":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/kisacka_0-e1644666477919.jpg",640,360,false],"2048x2048":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/kisacka_0-e1644666477919.jpg",640,360,false]},"uagb_author_info":{"display_name":"NSBI","author_link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/author\/nsbi"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"Tra\u017eenje hlada na novosadskim ulicama postalo je veoma popularna igra tokom poslednjih dana. Avgust je doneo nezapam\u0107ene vreline, pretvaraju\u0107i mnoge delove Novog Sada u u\u017earene zone gde je postalo gotovo...","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1658","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1658"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1658\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1958,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1658\/revisions\/1958"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1659"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1658"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1658"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1658"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}