{"id":1560,"date":"2018-01-02T20:07:00","date_gmt":"2018-01-02T19:07:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nsbi.org.rs\/?p=1560"},"modified":"2022-08-03T16:32:19","modified_gmt":"2022-08-03T15:32:19","slug":"i-zbog-bezbednosti-nam-treba-zelenilo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/i-zbog-bezbednosti-nam-treba-zelenilo","title":{"rendered":"I zbog bezbednosti nam treba zelenilo!"},"content":{"rendered":"\n

Opisuju\u0107i zna\u010daj, funkciju i stanje zelenih povr\u0161ina u Novom Sadu, u Strategiji za pristupa\u010dnost Grada Novog Sada 2012-2018<\/em><\/a> je napisano (str. 35-36.):<\/p>\n\n\n\n

\u201eKoli\u010dina zelene povr\u0161ine u gradu ima zna\u010dajan uticaj na zdravlje stanovnika, a naro\u010dito onih grupa koje imaju pote\u0161ko\u0107e sa disanjem npr. astmom, razli\u010ditih vrsta alergija i sli\u010dno. Poslednje procene, na primer, pokazuju da u Srbiji svako sedmo \u0161kolosko dete i svaki deseti odrasli stanovnik Srbije boluje od astme<\/strong>. U cilju smanjenja zaga\u0111enosti vazduha i smanjenja bolesti disajnih organa, a prema preporukama EU svaki grad treba da ima izme\u0111u 20% i 25% zelene povr\u0161ine<\/strong>, u odnosu na ukupnu povr\u0161inu grada. Kada je u pitanju Novi Sad, ukupna koli\u010dina zelenih povr\u0161ina kre\u0107e se u opsegu od 5% u centru grada, do maksimalnih 15%<\/strong> (zavisno od oblasti grada). Ovakvi podaci navode na zaklju\u010dak da je Novi Sad nepristupa\u010dan sa aspekta raspolo\u017eivosti \u010distog vazduha za svoje stanovnike<\/strong>. U narednom periodu neophodno je da se koli\u010dina zelenih povr\u0161ina pove\u0107a za 15 do 20% u razli\u010ditim delovima grada, uklju\u010duju\u0107i i druge akcije koje pobolj\u0161avaju ekolo\u0161ku sliku grada.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Pored zna\u010daja zelenih povr\u0161ina u odnosu na zdravlje, tj. raspolo\u017eivost \u010distog vazduha, postoji jo\u0161 mnogo funkcija koje zelenilo \u201eobavlja ili stimuli\u0161e\u201c u urbanim sredinama. Jedna od njih je svakako i stvaranje prijatnog ambijenta javnih prostora  u kojem stanovnici imaju mogu\u0107nost da provedu odre\u0111eni deo svoga vremena i ostvaruju dru\u0161tvene kontakte i obavljaju razne socijalne interakcije. Postavlja se pitanje za\u0161to bi jednom gradu, ili uop\u0161te jednom dru\u0161tvu bilo bitno da gra\u0111ani provode deo dana na otvorenom i javnom prostoru \u2013 recimo ulici? Jedan od mnogih mogu\u0107ih odgovora mogao bi biti – zbog ve\u0107e bezbednosti i sigurnosti svih gra\u0111ana<\/strong>. Da bi ovu izjavu pojasnili, navedimo jedan primer. Zamislite da \u0161etate nekom ulicom (ili va\u0161e dete) i iznenada vam pozli, povredite se, ili vas neko napadne i hitno vam je potrebna pomo\u0107. Ukoliko ima ljudi na ulici (pe\u0161aka, biciklista ili npr. nekoga ko sedi na obli\u017enjoj klupi), velike su \u0161anse da \u0107e vas neko primetiti, pri\u0107i vam i poku\u0161ati da pomogne ili pozove hitnu pomo\u0107. Sa druge strane ukoliko nema nikoga na ulici, a vi niste u stanju da se pomerate i koristitie telefon da pozovete pomo\u0107, ishod mo\u017ee da bude fatalan. Jedan od primera koji dobro ilustruje sve navedeno je nedavna povreda jedne na\u0161e sugra\u0111anke<\/a>, koja je voze\u0107i bicikl pala. Prvi koji su joj pri\u0161li i pomogli joj bili su biciklisti i pe\u0161aci koji su se nalazili u blizini i videli je, dok je pored nje istovremeno prolazilo mnogo automobila, i niko od voza\u010da nije se zaustavio da vidi da li je ta osoba dobro i da li treba da se hitno prebaci u bolnicu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ovde, neko bi se sa pravom zapitao  – pa kakve veze imaju zelene povr\u0161ine u gradu sa svim ovim? A neko, malo upu\u0107eniji, bi odgovorio da i te kako imaju veze, po\u0161to gde ima zelenila obi\u010dno ima i prostora gde stanovnici vole da provode vreme<\/strong> a ovim urbanim prostorima pe\u0161aci i biciklisti \u010de\u0161\u0107e prolaze. Gde ima zelenila, \u010desto ima i smisla da se postavi klupa ili javna \u010desma, mo\u017eda napravi (malo) de\u010dije igrali\u0161te \u2013 \u0161to \u0107e sigurno privu\u0107i gra\u0111ane da koriste te prostore. Ne treba mnogo dokazivati da mnogobrojni stariji sugra\u0111ani, radije vole da svoje vreme provode na otvorenom, nego u zatvorenom prostoru<\/strong>. Njima je potrebna klupa na ulici i prijatan ambijent (recimo hlad za sr\u010dane bolesnike), gde mogu da sede, razgovaraju i posmatraju. Mladim bra\u010dnim parovima sa decom je potrebno malo hlada i de\u010dije igrali\u0161te (ili zelena povr\u0161ina) gde mogu da izvedu svoje dete. Malo ve\u0107oj deci, je potreban prostor za igru (\u0161to je recimo neophodno za razvijanje socijalnih ve\u0161tina kao i de\u010dije motorike). Stimuli\u0161u\u0107i gra\u0111ane da koriste javne povr\u0161ine putem planskog i odgovaraju\u0107eg ozelenjavanja, postavljanjem klupa, odgovaraju\u0107eg osvetljenja, kao i osmi\u0161ljavanjem prostora za igru dece i rekreaciju odraslih, te povr\u0161ine postaju “\u017eive i sigurne” zone za provo\u0111enje slobodnog vremena. Sa druge strane, i stariji i mladi sugra\u0111ani, verujem da \u0107e se uglavnom svi slo\u017eiti, reagova\u0107e i poku\u0161ati da pomognu ukoliko vide da se neko povredio, da je nekom pozlilo, ili da je neko napadnut.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, ako se ulice i ostali javni prostori, bez imalo promisli, pretvaraju u saobra\u0107ajnice i parkirali\u0161ta<\/strong>, sa minimalno ostavljenim prostorom (a \u010desto ni toliko) za prolaz pe\u0161aka i mesta za dru\u0161tvene kontakte, stvara se sve vi\u0161e nebezbednija gradska sredina<\/strong> (u gore opisanom smislu). Imamo sve ve\u0107i broj ulica na kojima ve\u0107ina \u201elokalca\u201c ne provode svoje vreme, po\u0161to nemaju jednostavno prostora gde da ga provodu, a odlazak u centralne delove grada gde postoje parkovi i ure\u0111ene povr\u0161ine za rekreaciju \u010desto im je nedostupan<\/strong> (npr. zbog daljine, zbog zdravstvenog stanja, zbog manjka vremena, zbog nemogu\u0107nosti kori\u0161\u0107enja adekvatnog prevoznog sredstva, itd.).<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Postojanje zelenih i ure\u0111enih javnih povr\u0161ina uti\u010de na bezbednost i sigurnost gra\u0111ana. Zbog toga treba da budemo osetljivi<\/strong> na konstantno oduzimanje zelenih i javnih povr\u0161ina u na\u0161em gradu<\/a> i da dignemo glas protiv nastavljanja ovakve prakse<\/a>! Zelenilo i upotreba javnih povr\u0161ina i prostora u gradu nisu pitanja kojim treba da se bave samo ekolo\u0161ka udru\u017eenja gra\u0111ana \u2013 ve\u0107 je u interesu svih nas da se bavimo ovim pitanjima<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Opisuju\u0107i zna\u010daj, funkciju i stanje zelenih povr\u0161ina u Novom Sadu, u Strategiji za pristupa\u010dnost Grada Novog Sada 2012-2018 je napisano (str. 35-36.): \u201eKoli\u010dina zelene povr\u0161ine u gradu ima zna\u010dajan uticaj na zdravlje…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":1561,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_uag_custom_page_level_css":"","footnotes":""},"categories":[13],"tags":[53,183],"class_list":["post-1560","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti","tag-bezbednost","tag-zelenilo"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/pic_last-e1644665041946.jpg",960,540,false],"thumbnail":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/pic_last-e1644665041946-150x150.jpg",150,150,true],"medium":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/pic_last-e1644665041946-768x432.jpg",768,432,true],"medium_large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/pic_last-e1644665041946-768x432.jpg",640,360,true],"large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/pic_last-990x446.jpg",640,288,true],"1536x1536":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/pic_last-e1644665041946.jpg",960,540,false],"2048x2048":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/pic_last-e1644665041946.jpg",960,540,false]},"uagb_author_info":{"display_name":"NSBI","author_link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/author\/nsbi"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"Opisuju\u0107i zna\u010daj, funkciju i stanje zelenih povr\u0161ina u Novom Sadu, u Strategiji za pristupa\u010dnost Grada Novog Sada 2012-2018 je napisano (str. 35-36.): \u201eKoli\u010dina zelene povr\u0161ine u gradu ima zna\u010dajan uticaj na zdravlje...","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1560","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1560"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1560\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1953,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1560\/revisions\/1953"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1561"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1560"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1560"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1560"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}