{"id":1184,"date":"2017-12-05T19:40:00","date_gmt":"2017-12-05T18:40:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nsbi.org.rs\/?p=1184"},"modified":"2022-08-03T16:32:21","modified_gmt":"2022-08-03T15:32:21","slug":"biciklisti-vedri-i-srecni-ljudi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/biciklisti-vedri-i-srecni-ljudi","title":{"rendered":"Biciklisti vedri i sre\u0107ni ljudi"},"content":{"rendered":"\n

Kao i ve\u0107ini dece, i meni su san i \u017eelja bili da u\u010dinim ne\u0161to zna\u010dajno, dobro i veliko po \u010demu bih ostao upam\u0107en. Naravno, u ma\u0161ti je to uvek kreirano spektakularno, po uzoru na superheroje koji se pojave iznenada, re\u0161e probleme svojim super mo\u0107ima i nestanu misteriozno kao \u0161to su se i pojavili. Slo\u017ei\u0107ete se da sve ovo nema mnogo veze sa realnim \u017eivotom. Svi smo mi isti ili barem sli\u010dni u manjoj ili ve\u0107oj meri, a najve\u0107a razlika proisti\u010de iz na\u0161e spremnosti da se odreknemo mnogih stvari zarad tog vi\u0161eg cilja, odnosno iz spremnosti da ulo\u017eimo mnogo vremena za samousavr\u0161avanje. Dakle, super mo\u0107i mo\u017eemo da zaboravimo i da prionemo na posao.<\/p>\n\n\n\n

Pod pritiskom obaveza koje nam savremeni tempo \u017eivota name\u0107e godine prolaze, a mnogi ne stignu ni na kratko da se zaustave, preispitaju, razmisle, a kamoli da se osvrnu za sobom. Oni samo vijaju nedosti\u017enu \u0161argarepu na kraju \u0161tapa.<\/p>\n\n\n\n

Na sre\u0107u, u predasima koje mi \u017eivot pru\u017ei uspem da prona\u0111em vremena kako za u\u017eivanje, tako i za osvrtanje. Odavno sam shvatio da ne\u0107u ni\u0161ta posti\u0107i zahvaljuju\u0107i super mo\u0107ima, ali tek nedavno sam shvatio da svaki dan radim na ispunjenju de\u010da\u010dkog sna. Sre\u0107a mi se osmehnula kada mi je \u017eivot pru\u017eio priliku da radim sa mladima u srednjoj \u0161koli. Imam tu \u010dast da dam doprinos dru\u0161tvu tako \u0161to \u0107u u saradnji sa kolegama profesorima mladim nara\u0161tajima ukazivati na pravi put. Na tom putu ih ne mogu voditi, ali mogu da se potrudim i da dam sve od sebe da im budem uzor svojim likom, delom, pona\u0161anjem i pojavom.<\/p>\n\n\n\n

Kao i svaki poziv i prosvetarski ima svoje te\u0161ko\u0107e, muke i probleme. Kada nastupe takvi trenuci, kolege mi \u010desto postave pitanje kako uspevam da ostanem stalo\u017een i smiren, a \u010desto i da zadr\u017eim osmeh na licu. To bar nije velika mudrost niti tajna i vrlo rado pri\u010dam na tu temu.<\/p>\n\n\n\n

Na posao (kao i na sva druga mesta)  dolazim biciklom kad god je to mogu\u0107e. Stalno sam u pokretu (cirkuli\u0161em poput energije u prirodi), usput sre\u0107em ljude, zaustavim se, razmenimo nekoliko srda\u010dnih re\u010di, \u0161to je mnogo prijatnije i toplije nego svirnuti ili mahnuti kroz prozor automobila ili autobusa. Svuda sti\u017eem u vrlo kratkom vremenskom roku, a do najudaljenije destinacije u gradu za oko 30 do 40 minuta. Brzinu i tempo sam odre\u0111ujem, ne gubim vreme \u010dekaju\u0107i prevoz, semafore i raskr\u010denje saobra\u0107ajnih gu\u017evi \u2013 uvek postoji alternativni put. Primetio sam i to da se mnogi ljudi neprekidno \u017eale. Kad nemaju na koga, tu su stare dobre vremenske (ne)prilike koje ih nikad ne\u0107e izneveriti. Jednom im je toplo, drugi put im je hladno, onda im smetaju vetar, sunce, ki\u0161a itd. Vremenom sam se navikao, \u010dak i zavoleo vo\u017enju po ki\u0161i (dodu\u0161e ko\u0161talo me je nekoliko hiljada dinara da nabavim kvalitetnu vodootpornu ode\u0107u). Ko nije bio tu\u017ean ne mo\u017ee da zna ni \u0161ta je sre\u0107a. Ko ne nau\u010di da balansira izme\u0111u sre\u0107e i tuge nije u stanju da u\u017eiva ni u lepom danu, a o  ki\u0161nom i da ne govorimo. \u201ePoliva ki\u0161a al\u2019 to joj je zanat\u201d ka\u017ee poznata pesma, ali to nije, niti sme da bude razog da nam upropasti dan ili \u010dak vi\u0161e njih u nizu. Dakle, stvar je u nama samima i u na\u010dinu na koji poimamo svet oko sebe. Kod kolega i u\u010denika koji po\u0161tuju bicikl kao prevozno sredstvo zapazio sam sli\u010dna ili ista shvatanja i poglede na svet. Vedrina u njihovim pogledima, dobro raspolo\u017eenje i osmesi na njihovim licima potvr\u0111uju da nisam jedini. Prema tome, definitvno ima ne\u0161to u vo\u017enji bicikla \u0161to bicikliste odre\u0111uje kao vedre i pozitivne osobe. U\u010denici biciklisti \u010desto su aktivniji na \u010dasu, \u0161to mo\u017ee da preraste u problem ukoliko se ne usmere pravilno. Za mene je to samo jo\u0161 jedan dokaz da vo\u017enja bicikla ima pozitivan u\u010dinak na funkcionisanje mentalno-fizi\u010dkog sklopa svakog pojedinca.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kada je sve ovo uzeto u obzir, \u0161kola je u saradnji sa organizacijom In\u017eenjeri za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/em> 2012. godine izradila kapije od starih ramova bicikala. Benefit je vi\u0161estruka. Pored promovisanja \u0161kole kroz kreativno delo njenih \u0111aka, podizanja ekolo\u0161ke svesti o va\u017enosti recikla\u017ee, kapija od starih ramova dvoto\u010dka\u0161a sugeri\u0161e na kori\u0161\u0107enje bicikla kao ekonomi\u010dnog, zdravog i ekolo\u0161kog vida prevoza. Tako\u0111e, u svrhu popularizacije biciklizma kao na\u010dina prevoza u urbanim sredinama (tako\u0111e u okviru saradnje sa In\u017eenjerima za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/em>) postavljeni su i dr\u017ea\u010di za bicikle od starih ramova, kao jo\u0161 jedan vid kreativnog u\u010deni\u010dkog izra\u017eavanja. Dr\u017ea\u010di su postavljeni na mesto za\u0161ti\u0107eno od ki\u0161e i nalaze se pod \u0161kolskim video nadzorom. Sigurno ste se do sada zapitali koja je to \u0161kola u pitanju, a odgovor je \u0160kola za dizajn \u201eBogdan \u0160uput\u201d na Detelinari.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Kad razmislim, svaki  put zaklju\u010dim da ostvarujem svoj de\u010da\u010dki san. Tim putem sam krenuo onog momenta kad sam shvatio da \u010dovek mora da se razvija dok je \u017eiv (u nekom momentu fizi\u010dki razvoj se zaustavi dok intelektualni razvoj jedino smrt mo\u017ee da zaustavi). Malo po malo po\u010deo sam da menjam sebe. Neke svoje navike i osobine postepeno sam menjao boljima. Usvajao sam pozitivan na\u010din mi\u0161ljenja*, a vo\u017enja bicikla mi je u tome puno pomogla.<\/p>\n\n\n\n

*Pozitivan na\u010din mi\u0161ljenja \u2013 \u017dELIM<\/strong> da mi se desi LEPO<\/strong> i LEPO<\/strong>, umesto NE \u017eelim da mi se desi LO\u0160E i LO\u0160E.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to pre shvatite da ostvarivanje snova nije akcija za super mo\u0107i preko no\u0107i, nego cilj kome se te\u017ei, ceo \u017eivot bi\u0107ete u stanju da u\u010dinite ne\u0161to \u0161to \u0107e Vas i druge u\u010diniti sre\u0107nima. Shvati\u0107ete i da slava, \u010duvenost i materijalno bogatstvo kao cilj u \u017eivotu ne mogu doneti dugotrajnu i istinsku sre\u0107u. Najte\u017ee je u\u010diniti prvi korak. Ma koliko on bio mali i ma koliko delovao nebitno on jeste najva\u017eniji i najte\u017ei. Na njega se dalje lako nadovezuju svi ostali koraci. Te\u017eina prvog koraka ogleda se u tome da je najte\u017ee promeniti sebe. <\/p>\n\n\n\n

Drago mi je da uspevam da preduzmem mere kojima kontroli\u0161em svoje vreme i da se dr\u017eim svoje \u201ebiciklisti\u010dke staze\u201d koliko god je to danas mogu\u0107e. Nemam predstavu gde bi me odvelo da pratim nametnutu \u0161argarepu, niti ko tim \u0161tapom upravlja. Da budem iskren ni ne marim mnogo, dovoljna mi je svoja \u0161argarepa na kraju kormana kojim li\u010dno upravljam. Imam mogu\u0107nost da gricnem od \u0161argarepe kad god to po\u017eelim (zapravo imamo je svi, ali mnogi nisu toga svesni). Saznanje da upravljam bar delom svog \u017eivota budi sre\u0107u u meni i daje mi dovoljno volje, snage i \u017eelje da ideju o uzimanju kormana u svoje ruke podelim sa drugima kako bi i oni shvatili da je sre\u0107a tu i da samo treba pru\u017eiti ruke i prihvatiti se kormana.<\/p>\n\n\n\n

Ja sam odabrao da budem sre\u0107an \u0161to na trnju rastu ru\u017ee. A Vi?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao i ve\u0107ini dece, i meni su san i \u017eelja bili da u\u010dinim ne\u0161to zna\u010dajno, dobro i veliko po \u010demu bih ostao upam\u0107en. Naravno, u ma\u0161ti je to uvek kreirano…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":1185,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_uag_custom_page_level_css":"","footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-1184","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/10-2010-bikefun-blog.png",512,393,false],"thumbnail":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/10-2010-bikefun-blog-150x150.png",150,150,true],"medium":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/10-2010-bikefun-blog.png",512,393,false],"medium_large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/10-2010-bikefun-blog.png",512,393,false],"large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/10-2010-bikefun-blog.png",512,393,false],"1536x1536":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/10-2010-bikefun-blog.png",512,393,false],"2048x2048":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/10-2010-bikefun-blog.png",512,393,false]},"uagb_author_info":{"display_name":"NSBI","author_link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/author\/nsbi"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"Kao i ve\u0107ini dece, i meni su san i \u017eelja bili da u\u010dinim ne\u0161to zna\u010dajno, dobro i veliko po \u010demu bih ostao upam\u0107en. Naravno, u ma\u0161ti je to uvek kreirano...","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1184","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1184"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1184\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1449,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1184\/revisions\/1449"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1185"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1184"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1184"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1184"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}