{"id":1059,"date":"2018-01-02T16:25:00","date_gmt":"2018-01-02T15:25:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nsbi.org.rs\/?p=1059"},"modified":"2022-08-03T16:32:20","modified_gmt":"2022-08-03T15:32:20","slug":"belo-napred-crveno-svetlo-nazad-da-ali-zasto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/belo-napred-crveno-svetlo-nazad-da-ali-zasto","title":{"rendered":"Belo napred, crveno svetlo nazad – da, ali za\u0161to?"},"content":{"rendered":"\n

Neosvetljene bicikliste voza\u010di zovu \u201ckamikaze\u201d ili \u201cnind\u017ee\u201d. Sa druge strane biciklisti obi\u010dno smatraju da ako i sami vide no\u0107u da je to dovoljno da budu bezbedni. No\u0107u i u uslovima slabe vidljivosti imamo zakonsku (i zdravorazumsku) obavezu da koristimo napred belo, a nazad crveno svetlo na biciklu. Pitanje je – za\u0161to ba\u0161 te boje? Prvi i naj\u010de\u0161\u0107i odgovor je vrlo jednostavan – ovim bojama se razlikuje smer kretanja i pozicija vozila (\u0161ta je prednji, a \u0161ta zadnji deo). Ima i nekoliko drugih, prakti\u010dnih razloga – koliko su bitni prosudite sami.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"
Razli\u010dita svetla (Foto: http:\/\/bicycles.blogoverflow.com\/ )<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Manja zaslepljenost<\/strong> crvenim svetlom <\/strong>– u o\u010dima \u010doveka nalaze se dve osnovne vrste fotoreceptora tzv. \u201c\u0161tapi\u0107i\u201d i \u201c\u010depi\u0107i\u201d. \u010cepi\u0107i su zna\u010dajni za prenos boje, dok \u0161tapi\u0107i prenose crno-belu sliku. Upravo \u201c\u0161tapi\u0107i\u201d su aktivni pri no\u0107nom vidu i crvena je jedina boja koja (do odre\u0111enog intenziteta) ne ometa no\u0107ni vid. Pojava druge boje svetla je razlog za\u0161to dolazi do no\u0107ne \u201czaslepljenosti\u201d (naravno ne i jedini). Ne \u017eelimo da osoba koju ne vidimo i ide iza nas bude zaslepljena, zar ne?<\/p>\n\n\n\n

Crveno se vidi na ve\u0107oj udaljenosti<\/strong> –  stvar fizike: crveno svetlo ima najve\u0107u talasnu du\u017einu. Ukoliko je zadnje crveno svetlo dovoljno jarko, biciklista je u uslovima no\u0107ne i smanjene vidljivosti prili\u010dno uo\u010dljiv ve\u0107 izdaleka (samim i tim bezbedniji). Ako ve\u0107 ne vidite \u0161ta je iza vas, red je da obezbedite da vas vide na vreme. Ovaj razlog je zapravo i najbitniji: \u0161to vas drugi ranije uo\u010de, ranije mogu da reaguju.<\/p>\n\n\n\n

Crvena boja privla\u010di najvi\u0161e pa\u017enje<\/strong> – nauka koja se zove hromologija (psihologija boja) je ustanovila da crvena boja podi\u017ee puls i krvni pritisak, privla\u010di pa\u017enju i \u201cgovori najglasnije\u201d. U studiji u kojoj je u\u010destvovalo nekoliko stotina studenata istra\u017eiva\u010di su ustanovili da crvena izaziva br\u017ee odgovore i reakcije od recimo zelene.<\/p>\n\n\n\n

Prednje svetlo slu\u017ei da vidimo kuda idemo – ono nam osvetljava put, ali i\u2026<\/p>\n\n\n\n

Boje otkrivaju<\/strong> prepreke<\/strong> – uprkos tome \u0161to mo\u017eemo ne\u0161to da vidimo i no\u0107u, \u010dovek nije bi\u0107e no\u0107i (osim kada ide na \u017eurke ili brine o maloj deci). Za razliku od crvenog svetla i crno-belog \u201cno\u0107nog vida\u201d, b oja vi\u0161e otkriva o putu kojim se kre\u0107emo, znacima i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

Da ne bismo bili zaslepljeni<\/strong> – se\u0107ate se fotoreceptora? Na\u0161im o\u010dima treba vreme da se prilagode mraku. \u010cak i sa slabim svetlom mo\u017eemo da vidimo donekle \u0161ta se de\u0161ava ispred nas. Ipak uli\u010dno osvetljenje i farovi vozila koja nam idu u susret mogu to da poremete. Tada je vo\u017enja sa slabim osvetljenjem izazov, a kori\u0161\u0107enje crvenog svetla napred totalno pogre\u0161no – kada nestane svetlo koje vam je i\u0161lo u susret treba\u0107e nam vi\u0161e vremena da se opet prilagodimo vo\u017enji uz slabo belo svetlo.     
 
Uzev\u0161i sve u obzir nije te\u0161ko izvesti zaklju\u010dak: crveno svetlo nazad i belo napred nisu stvar mode ili \u0107efa, ve\u0107 prakti\u010dnosti. Razloga za\u0161to bismo koristili ba\u0161 belo i ba\u0161 crveno svetlo ima mnogo, a u no\u0107nim uslovima i uslovima slabe vidljivosti gotovo ni\u0161ta ne mo\u017ee da zameni dobro svetlo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neosvetljene bicikliste voza\u010di zovu \u201ckamikaze\u201d ili \u201cnind\u017ee\u201d. Sa druge strane biciklisti obi\u010dno smatraju da ako i sami vide no\u0107u da je to dovoljno da budu bezbedni. No\u0107u i u uslovima…<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1064,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_uag_custom_page_level_css":"","footnotes":""},"categories":[13],"tags":[59],"class_list":["post-1059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti","tag-svetlo"],"acf":[],"uagb_featured_image_src":{"full":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/IMG_0072-scaled-e1643817112822.jpeg",1024,576,false],"thumbnail":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/IMG_0072-scaled-e1643817112822-150x150.jpeg",150,150,true],"medium":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/IMG_0072-scaled-e1643817112822-768x432.jpeg",768,432,true],"medium_large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/IMG_0072-scaled-e1643817112822-768x432.jpeg",640,360,true],"large":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/IMG_0072-scaled-e1643817112822-990x557.jpeg",640,360,true],"1536x1536":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/IMG_0072-1536x1152.jpeg",1536,1152,true],"2048x2048":["https:\/\/nsbi.org.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/IMG_0072-2048x1536.jpeg",2048,1536,true]},"uagb_author_info":{"display_name":"Marko Trifkovic","author_link":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/author\/trifko"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"Neosvetljene bicikliste voza\u010di zovu \u201ckamikaze\u201d ili \u201cnind\u017ee\u201d. Sa druge strane biciklisti obi\u010dno smatraju da ako i sami vide no\u0107u da je to dovoljno da budu bezbedni. No\u0107u i u uslovima...","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1059","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1059"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1059\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1441,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1059\/revisions\/1441"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1064"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nsbi.org.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}